Pročitaj mi članak

Trgovina u Srbiji opada treću godinu zaredom

0

 

Ситуација је тежа у мањим радњама него у великим трговинским ланцима. – Четвртина робе прода се на акцијским снижењима.

 

Обим светске трговине неће достићи ниво пре кризе још најмање четири године, показују најновији подаци Међународне трговинске коморе, а сличан тренд постоји и у Србији. У Републичком заводу за статистику кажу да од 2008. године, закључно са 2011, промет у трговини на мало у Србији константно опада.

 

– Промет 2008. био је 41 одсто већи у односу на 2005. годину. У 2009. години је за око 15 процената мањи у односу на 2008. годину, а када се 2008. пореди са 2011, пад износи готово 30 одсто. Иако немамо коначне податке за предузетнике у трговини на мало, промет за 2011. годину је процењен јер се ништа битно неће променити– наводе у Републичком заводу за статистику.

 

Занимљиво је да, због поскупљења у протеклом периоду, промети у номиналним износима у великим трговинама нису мањи, али реално су се истопили. Како незванично сазнајемо, у великим трговинским ланцима и до десет одсто у поређењу са мајом 2011. године.

 

Истовремено, просечан рачун код великих трговаца, односно вредност просечне куповине је на нивоу прошлогодишњег. Па како је онда промет опао? Зато што је, према подацима једног великог ланца укинута свака пета куповина. Закључак је једноставан – када се оде у куповину, пазари се исто колико и пре годину дана, али се ређе одлази у супермаркет. Тако је у минимаркетима просечан рачун око 450 динара, у супермаркетима између 600 и 700, док у хипермаркетима просечна куповина вреди око 2.000 динара.

 

Проблем је, међутим, много већи код самосталних трговинских радњи. Како напомињу у Унији послодаваца Србије, у кризи увек испаштају најмањи.

 

– Износ просечног рачуна у малим радњама се са 500 динара, колико је износио пре кризе, свео на свега 250. Осим тога, у прва два месеца ове године у Србији је затворено више од 800 предузетничких трговинских радњи и трговинских фирми које се воде као друштва са ограниченом одговорношћу. Битно је истаћи и да је на погоршање стања малих самосталних трговинских радњи утицала и уредба о ограничењу маржи на основне намирнице. Они нису могли као велики трговци то да компензују повећањем цена других производа, па су једноставно морали да ставе катанац – објаснио је Драгољуб Рајић, портпарол Уније послодаваца, додајући да је велики проблем трговине и сива економија.

 

– Примера ради, наши сарадници из Суботице су нас обавестили да у том граду послује 40 нелегалних радњи. То значи да има и оних који су, иако су затворили продавнице, наставили да послују у сивој зони – истиче Рајић.

 

У великим трговинским ланцима објашњавају и да је евидентна промена навика потрошача. Како кажу, између 20 и 25 одсто промета оствари се на акцијским снижењима, што је рекорд од почетка кризе, док како наводе трговци константно опада тражња за техничком робом. Навике потрошача прате и у агенцији за истраживања тржишта ГФК.

 

– Потрошачи најчешће купују у супермаркетима, њих 37 одсто. Готово трећина испитаника оставља највећи део прихода свог домаћинства у минимаркетима а 13 одсто потрошача и даље купује у традиционалним радњама. У поређењу са претходним периодом, знатан пораст су забележили супермаркети, док је већи пад забележен у велепродаји, типа „кеш енд кери” – наводе у агенцији ГФК.

 

Купац је, стога, постао драгоценији него икада, а трговцима као да понестаје маркетиншких акција којима би их привукли, па кампање личе једна на другу. Чим су у једном трговинском ланцу увели викенд попуст од десет одсто, то су одмах урадили и други. Након што су једни осмислили попуст за пензионере, придружили су им се и други. Сада се чека ко ће први да уведе такозване картице лојалности, популарне на Западу и у земљама окружења, попут Хрватске, које купцима доносе олакшице. Питање је дана када ће нам у супермаркету понудити и ову „погодност”.

 

После поразне статистике о паду промета, стигао је и податак Евростата који је пренео портал Euractiv Srbija, а по којем у нашој земљи преко 40 одсто кућног буџета одлази на храну, што је три пута више него у земљама Европске уније. Истовремено, подаци Евростата показују и да Европљани на плаћање рачуна за станарину, воду, струју и гас троше четвртину кућног буџета, док у Србији на комуналије отпада 16 одсто личне потрошње домаћинстава.

 

С. Деспотовић – И. Албуновић (Политика)