УРС је и за промену Устава, и пре свега за мере, које би требало да донесу преокрет у домаћој економији, и допринесу стандарду грађана. Али, према најави министра финансија Млађана Динкића, прва по реду су задуживања да бисмо преживели.

 

Задужени сте, народски речено, за паре Србије. Који су први кораци?

 

– Најпре морам да сагледам колика је стварана дубиоза, обзиром да смо до сада располагали неформалним проценама. Фискални савет је рекао да је 7,3 посто БНД буџетски дефицит. Мислим да није саопштио колика су дуговања државе према привреди, односно квазифискални дефицит, дакле доспела потраживања која не плаћа ни република ни локалне самоуправе. Када видимо тај износ онда ћемо тачно знати колика је дубиоза државе, буџетски и квазифискални дефицит, и тада направити план како да то решимо. Сигурно не преко ноћи, и у овој години не можемо много да учинимо, јер да би направили адекватан план фискалне консолидације потребно је најмање месец дана. До краја септембра планирам, након јавне расправе и разговора са привредом, синдикатима, стручњацима, да изнесемо јавности и Скупштини план фискалне консолидације, заједно с ребалансом буџета, и да истовремено предложимо укидање непотребне бирократије која постоји у Србији. То укључује укидање непотребних агенција, фондова, државних органа, смањивање и укидање парафискалних намета, промену система плаћања ПДВ за мала и средња предузећа, тек када робу наплате, а не фактуришу…

 

Демантовали су вас претходници из Министарства финансија тврдећи да није тачно да је остало пара за ове исплате до краја августа, већ да су средства обезбеђена у те сврхе до краја године?

 

– Знате шта, ускоро ће у Србију доћи ММФ па ће он рећи шта је истина. Јесте да су средства за плате и пензије рачуноводствено у буџету планирана – то може свако да провери – за само 10 и по месеци, и да у старту нису стављена за свих 12 месеци. Ликвидно тренутно пара има само до краја августа, уколико не буде нових задужења државе.

 

Где ћемо се задужити, хоћемо ли добити паре од Русије, ЕУ, било кога?

 

– Задужићемо се свуда, где је могуће извући повољне услове. Ко год нам понуди релативно повољне услове у овој тешкој светској кризи, ми ћемо морати да такве позајмице узмемо да бисмо обезбедили преживљавање државе до фискалне консолидације. Немам намеру да сада дижем у небеса порезе да бих добио новац за плате и пензије јер би то убило привреду до краја, него ћемо позајмити. На кратак рок ће домаће пословне банке бити један од извора позајмљивања кроз продају трезорских записа. Прошла Влада је планирала емисију евро обвезница и ми ћемо то урадити, ту су затим билатерални аранжмани са пријатељским земљама… Русија је већ у неким неформалним контактима изразила жељу да нам брзо конвертује један део кредита за буџетску помоћ, неких 200 – 300 милиона долара, који је већ одобрен претходној влади за железницу. Разговараћемо и са другима о томе, и коначно, имаћемо и наставак разговора са ММФ и Светском банком.

 

Шта ће Влада урадити након одлуке УСС да су одређене надлежности Војводине из Закона неуставне, и стављене ван снаге?

 

– Одлуке УСС се морају поштовати, а с друге стране је чињеница да Устав Србије није добро написан у делу овлашћења АП Војводине, а и у неким другим везаним за регионализацију и децентрализацију земље. УРС ће инсистирати да се на ову тему не жмури, већ да се отвори јавна расправа и да променимо Устав у деловима који се односе на регионализацију и децентрализацију. Том променом ћемо, с једне стране, решити проблеме настале одлуком УСС о надлежностима Војводине. Потом би требало донети добар закон о надлежностима и финансирању покрајине. То исто право треба дати и другим регионима у Србији, тако да немамо асиметричну државу као сада, у којој само Војводина има – додуше права која су историјски наслеђена. Зашто не би други региони, јужно од Саве и Дунава добили, можда не иста, али слична права у процесу регионализације и децентрализације?

 

(Дневник)

Ознаке: задуживање, Млађан Динкић, ММФ, промена устава, Русија