Pročitaj mi članak
Премијер Ивица Дачић већ мења и курс и „филозофију” владе Србије.
Већ је стигао да изговори и најави и ово што не бисмо чули од Бориса Тадића и Мирка Цветковића ни да су доживотно владали.
Прва: „Покретање новог инвестиционог циклуса је кључ за паљење економске машине која је заустављена”.
Друга: У покретању тог циклуса важну улогу има финансијски сектор. Он мора бити више у функцији оживљавања приведе, што је и у интересу самог финансијског сектора. А у Србији стално слушамо како је финансијски сектор стабилан, а да истовремено привреда пропада. За годину дана стране банке су из земље изнеле милијарду и по евра што није нелегално, али отвара питање друштвене одговорности. Са тим новцем могло је нешто друго да се уради. То је тема о којој треба да се размишља.
Факти су зато питали: како до „новог инвестиционог циклуса”? Како у кола развоја Србије упрегнути стране банке (наше, а „светске”)? Хоће ли нова власт имати снаге за „нови инвестициони циклус” и за покоравање страних банака и домаћих тајкуна који су заинтересованији за очување блискости са влашћу и увозног монопола него ли за нове фабрике?
Бранко Павловић, бивши директор Агенције за приватизацију, саветник малих акционара
И Србија мора имати доминантну домаћу банку
Банке имају пара, али их не пласирају ни у привреду, а ни грађанима Србије. Такве ствари – када банке не пласирају новац – у надлежности су НБС –а.
Кључна ствар је да наша Народна банка ради у законском оквиру који је много гори и много рестриктивнији него онај који важи за Централну европску банку или за све друге постојеће централне банке, америчке Федералне резерве, Bank of Ingland, јапанску и швајцарску банку.
Ми сами себи спутавамо и руке и ноге и онда констатујемо да имамо банкарски систем који није у функцији привреде. Према томе, питање за Дачића као премијера је: зашто Закон о Народној банци Србије још није измењен тако да омогући да наша банка може оно што може Европска централна банка? А и све друге централне банке на свету. Тако да преко НБС коначно имамо алатке којима можемо према банкама вући потезе који ће подстаћи пласман тих пара у привреду Србије.
И развојна банка је једно од решења. Али, да бисте могли да добро капитализујете и учините банке неупоредиво ликвиднијим него што јесу морате имати другачију централну банку.
Два су проблема, један је овај везан за НБС, а други је власничка структура банака која је 75 одсто у рукама странаца.
Ако погледате власничку структуру банака у Немачкој, видећете да је тамо 18 одсто у рукама странаца, а 82 одсто у рукама Немачке. Тако је и у Француској и у Италији и нигде не прелази 22 одсто.
И Србија мора имати доминантну домаћу банку у банкарском сектору. Тачка! Док то немаш – никакве макроекономске мере неће дати добре резултате.
Милојко АРСИЋ, професор Економског факултета
Ништа без страних инвестиција од 1,5 милијарди евра годишње
Није потребан притисак на банке да би овде улагале. Саме ће то радити под условом да им је исплативије да улажу у Србију него у друге земље. Тако ће новац да долази код нас уместо што одлази.
Не постоји могућност да се стране банке натерају да то раде! Тек тада би било проблема у односима са њима.
Потребно је да унапредимо пословни амбијент па ће доћи инвеститори.
Не знам да ли држава уопште има пара за развојну банку.
Неке финансијске институције су ефикасне у добро уређеним и организованим државама, као што су Немачка или Аустрија, Холандија или Данска. Али у земљама као што су Србија, Италија или Грчка, често лоше функционишу, због корупције и расипања средстава.
Дакле, у Србији је доста велики ризик да се тако нешто догоди. Али, за такву банку ни нема новца – потребно је око пола милијарде евра, али то ни у ком случају не може бити замена за приватне инвестиције, које треба да буду из приватног сектора, који укључује и домаће и стране инвестиције.
У Србији неће знчајног напретка без страних инвестиција од 1,5 милијарди евра годишње.
Мало је чудно што премијер каже – не можемо да штедимо, морамо да инвестирамо. Јер, штедња је уствари друга страна инвестиција.
Не знам колико су пара стране банке досад изнеле из земље. То мора бити у званичним билансима НБС. Неке банке су због промењених субвенционих норми морале да повуку део својих средства из Србије у матичне земље…
Небојша АТАНАЦКОВИЋ, председник Уније послодаваца
Изношење девиза можда има и директан одраз на курс
Идеја развојне банке је добра, али права развојна банка која би могла нешто да учини, морала би да има бар милијарду евра, а то нема одакле да добије.
Код развојне банке и уопште код субвенционисања одређених ствари, где држава има своју улогу – то није прављење амбијента за све привреднике. То је увек нечије право да одлучи – ко ће користити бенефицирана средства и то је неко за кога други одлучује шта и како.
Банке су, по премијеру, изнеле 1,5 милијарди евра. Уколико би се у земљи направио тржишни однос, те банке би знале – као што су јурнуле овде, јер су имале огромне камате – да имају могућност да дају новац са добром каматом. Да су за то имале прилику, не би однеле новац на другу страну.
Новца има у свету, али се шета ка оним земљама где власник може највише да заради.
Овде се новац може вратити само кроз стране инвестиције. При том, било је било захтева за кредитима, али пројекти нису били добри и банке их нису прихватале. А и кад је неко имао добру идеју за бизнис, најчешће није имао гаранцију за банку чиме ће то да врати.
Банке су користиле прилику – јер смо имали лош рејтинг, па су дизале камату на дупли и тродупли ниво у односу на онај у њиховим земљама.
Колико је досад новца изнето? Па, сад имамо прилику да чујемо да је наш буџетски дуг био много већи од 45 одсто, колико је по закону дозвољено. Ако се таква ствар може сакрити и не приказати правилно, шта онда рећи о количини изнетог новца.
Могуће је да изношење девиза има и директан одраз на курс.
Јер, ако банке хоће да износи новац, мора да купи девизе и тад се мења курс…
Бошко Живковић, професор Економског факултет
Никако као Фонд за развој!
АКО нека земља жели да покрене инвестициони циклус треба да користи стандардна цивилизована средства, а то свакако није репресија према приватним привредним јединицама било које врсте.
Опција са развојном банком је уобичајена у цивилизованим земљама, али за њу држава треба да издвоји неки новац. И, да постави солидан стратегијски план развоја: које области подстиче…
И, трећа важна ствар је да та институција не сме ни на који начин да даје кредите или било које врсте привилегија појединачним изабраном правним или физичким лицима.
Значи: не сме да ради као што сад ради Фонд за развој – да даје новац повлашћеним људима или предузећима.
Тако дат новац се у великом броју случајева не враћа.
Иван Николић, сарадник Економског института
Потребно је око шест милијарди евра годишње
Не бих коментарисао саму Дачићеву изјаву о страним банкама.
Код нас се десила дестабилизација и то је био главни узрочник изласка капитала из Србије. Али, инвестирање директно у производњу или капитална улагања део је нечег другог, тако да не знам зашто је то повезано…
Ако говоримо о инвестиционом циклусу, питање је да ли говоримо о капиталним инфраструктурним пројектима или о томе да се покреће производња у малим и средњим предузећима.
Ако је ово прво, онда је пракса у земљама у транзицији показала да се извори траже у међународним финансијским институцијама, као што су Европска инвестицион банка, Светска банка, Европска банка за обнову и развој.
Неке земље у транзицији, које нису европске, показале су да се и преко институција попут развојне банке могу обезбедити довољни извори.
Земље у транзицији, нарочито оне које су ушле у процедуру придруживања ЕУ, добијају приступ кохезионим фондовима ЕУ. То су једни извори финансирања, а други су комерцијалне банке – било иностране, било домаће.
Постоје и други инвеститори, или банке из неких других подручја које су спремне да финансирају пројекте.
Кина и Русија изражавају спремност, а нешто је и реализовано, на пример – као мост у Борчи. Ништа није толико концентрисано на једном месту да би постојали искључиво једни извори финансирања покретања инвестиционог циклуса.
Колико нам је новца потребно? Па, инвестиције у Србији се мере са око 20 одсто БДП, а то је око 6 милијарди евра годишње. Немојте да потцењујемо ту величину…
Диана Милошевић
( Факти )
