Прочитај ми чланак

Ледени Север може да храни Русију наредних 100 година!

0

Ледена ризница Русије
Русија може да се храни сто година користећи само богатства северног полуострва Јамал. Наука полако потврђује знање старих домородачких народа Севера: Арктик даје живот. За 50 година ово подручје може постати главни извор енергената и кључни саобраћајни чвор планете.

Русија је спремна за експлоатацију неизмерних богатстава скривених испод арктичког леда.


Влада Русије планира да на полуострву Јамал, на руском Крајњем Северу, изгради међународни иновациони центар за проучавање Арктика.

Зашто је потребан такав центар? Према прогнозама, већ кроз 50 година Арктик може постати један од основних извора енергената и кључни саобраћајни чвор на планети. Међутим, смисао арктичког питања далеко превазилази милијарде барела нафте или гаса које се овде могу експлоатисати. Неодговоран однос према Арктику може уместо глобалних предности донети глобалне проблеме. „Због тога је сада основни задатак свих арктичких земаља широка примена напредних, иновативних технологија које штеде ресурсе и могу да функционишу у хармонији са природом“, убеђен је губернатор Јамала, Дмитриј Кобилкин.

 

Зашто научни центар треба да буде баш у Салехарду, главном граду Јамало-Ненецке области? Пре свега зато што се испод Јамала налазе невиђене резерве енергената. Истражене резерве природног гаса, укључујући и континентални шелф Карског мора (релативно благ продужетак копна испод мора), чине 90% руских и 25% свих светских залиха. Данас се 85% руске и 20% светске експлоатације природног гаса реализује у овом региону. Око 40% гаса који се троши у земљама Европе стиже са Јамала. Осим тога, ускоро почиње експлоатација на налазишту Бованенково, које у себи крије 5 трилиона кубних метара гаса.

Зато стручњаци кажу да су богатства Јамала довољна да хране целу Русију најмање сто година.

Све ово условљава буран економски развој региона. У наредних 10 година планира се стварање праве саобраћајне инфраструктуре у овом крају који, као и цео Крајњи Север, има веома малу саобраћајну мрежу. То су пре свега пруга и аутопут Надим-Салехард, пруга Салехард-Воркута и велика морска лука, око три пута већа од оне у Мурманску, тренутно највеће на руском Арктику.

На огромном простору руског Арктика живи и ради 4 милиона људи, више него у било којој другој арктичкој земљи. 

Активна експлоатација подводних богатстава Арктика ће почети у блиској будућности и Русија се интензивно припрема за тај подухват. Потребно је, међутим, много више стручњака за арктички континентални шелф него што их тренутно има, поготово што је у условима климатских промена неопходно да сваку градњу прате научна истраживања, од пројектовања до надгледања изграђених објеката. Само тако је могуће очувати природну средину и изградити дуговечне објекте. И поново је Јамал у центру пажње. Према речима Владимира Мељникова, академика Руске академије наука (РАН) и директора Института за криосферу Земље, „јамалско подручје је природна научна лабораторија“: овде је прикупљено највише материјала везаног за проблеме вечно смрзнутог тла.

Нова истраживања потврђују оно што су стари народи Крајњег Севера одувек знали: Арктик даје живот.
Имајући у виду ове дугорочне планове, власти Јамало-Ненецког аутономног округа су заједно са Међународном асо-
цијацијом за проучавање вечно смрзнутог тла организовале у Салехарду грандиозну конференцију на којој је учествовало више од 600 научника из 35 земаља света. Ипак, главна особеност ове конференције је у томе што је на њу дошло много младих руских истраживача вечног леда.

Ови млади научници су дошли захваљујући стипендијама округа, и у будућности ће имати пуне руке посла. На пример, шта ће се догодити ако се приликом експлоатације шелфа Баренцовог или Карског мора нафта излије из тла у море и доспе под лед? Није искључено да ће је моћна Голфска струја разнети по свим океанима света. Задатак науке је да изучи овакве могућности.

Василиј Богојављенски, помоћник директора за науку у Институту за проблеме нафте и гаса РАН упозорио је да се океан шири и да ће се број земљотреса повећавати, између осталог и у подручју Арктика. То је неопходно имати у виду приликом будуће експлоатације приобалних налазишта.

 

Решавање проблема експлоатације приобалних налазишта тек предстоји, али зато на арктичком копну већ сада проблема има много. Један од њих је постепено топљење замрзнутог тла. Својевремено се у Нориљску (Република Коми) срушило 300 зграда зато што се смрзнута земља претворила у кашу. Русија није једина која има тај проблем. Слична је ситуација на Аљасци и у Канади.

Ипак, многи још увек не верују у глобално загревање. Чак су и дежурни новинари на конференцији у Салехарду досадили научницима постављајући им једно исто питање: јесте ли сигурни да је у току глобално загревање? Како то можете да докажете?

Доказа, како ствари стоје, има на претек. У арктичкој зони има 600 бушотина у којима се прати температура земље на дубини од 20 метара. Посматрања су показала да се за последњих 20 година температура подигла за 1–2 степена.


У БРОЈКАМА

40%
гаса који троше земље Европе стиже са Јамалског полуострва

5000
милијарди кубних метара гаса крије се само испод налазишта Бованенково на северу Јамала
Ханс Хубертен из Постдамског института за поларна истраживања (Немачка), бивши председник Међународне асоцијације за проучавање вечно смрзнутог тла, 20 година се бави проучавањем руске арктичке зоне. Он тврди да је проблем климатских промена врло актуелан. Оне су већ и голим оком видљиве нпр. на Лаптевском мору и у делти реке Лене. Обично се током лета тло у делти топило до дубине од 50 центиметара, а сада се топи и до 70. Тло на дну Лаптевског мора је „као швајцарски сир“. Ерозија тла на морској обали је све већа и није искључено да ће приморска насеља морати да се селе у централне делове полуострва, упозорио је Хубертен.

Чињеница да арктичко тло садржи огромне количине нафте и гаса такође има своје последице. Ентони Левкович, председник Асоцијације за проучавање вечно смрзнутог тла, објашњава: „Кад тло почне да се топи, угљен-диоксид из тла ће почети да се ослобађа као гас. Не знамо у којој мери ће та ситуација бити ризична. Према једној хипотези, што се више угљен-диоксида буде ослобађало, биће све топлије. А што је топлије, ослобађа се још више угљен-диоксида. Таква ситуација могла би утицати на климу у целом свету, а не само на регионе са смрзнутом земљом.“

Научници за сада не могу да прогнозирају колико ће то трајати. „Не знамо тачно колика ће бити количина ослобођеног угљен-диоксида, али ће током наредних деценија и столећа сигурно бити велика. Време и облик ослобађања угљен-диоксида су питања која стоје пред науком“, изјавио је Левкович. Да би се добио одговор на ова питања, неопходно је поставити велики број мултидисциплинарних опсерваторија на целом Арктику, па и у Русији. Прва таква опсерваторија биће изграђена на Белом острву.

Међутим, данас вечно смрзнута земља не занима науку само са гледишта њене реакције на индустријализацију арктичког региона. Како је рекао академик Владимир Мељников, „науку почиње да занима лед као такав“.

Данас вечно смрзнута земља не занима науку само са гледишта њене реакције на индустријализацију арктичког региона. Како је рекао академик Владимир Мељников, „науку почиње да занима лед као такав“.
Наиме, лед је огроман извор слатке воде. Постоји пројекат превоза леда помоћу специјалних танкера са Антарктика у друге, безводне делове света. Још није дошло време за реализацију таквих идеја, али научници не сумњају да ће лед једног дана служити човечанству као извор питке воде.

Поврх свега овога, вечно смрзнута земља нам је припремила и један заиста божанствен поклон. Пре две године руски научници су у смрзнутом тлу открили бактерије које су ту провеле милион година и успели да их оживе. Ради се о палеобактеријама из вида Bacillus sp. Микробиолози у почетку нису веровали да је то могуће и тврдили су да ДНК може да „спава“ највише 10 хиљада година. Међутим, бактерије су послате на испитивање у неколико земаља света и откриће руских научника је потврђено: организми су оживели. Али, најзанимљивије је то што оне имају способност да продужавају људски живот!

Са сензационалним рефератом је на конференцији у Салехарду наступила Људмила Каљонова, доктор биологије и главни научни сарадник Тјуменског научног центра Сибирског одељења РАН. Каљонова је показала да палеобактерије имају својства геропротектора, тј. способност да продужавају живот. Уносили су их у старије мишеве и резултати су запањујући.

Према томе, нафта, гас, дијаманти и злато уопште нису највеће богатство вечно смрзнуте земље. Изгледа да нова истраживања полако потврђују оно што су домородачки народи Крајњег Севера одувек знали: Арктик даје живот.

 

(Рускаја газета)