Прочитај ми чланак
РАНКО ЖУЈОВИЋ: ПРЕТХОДНИЦА ЈУЖНОГ ТОКА, КОЈУ СРБИЈА ЈОШ НЕ РАЗУМЕ
Србија је Русији испоручила молбу за пренамену кредита, како би „која стотина милона“ долара отишла у бездан јавне потрошње
Долазак Сбербанке на исток Европе преко Folks банке, са изузетком Румуније, доживео сам као финансијску претходницу Јужног тока. Већ сам писао о геополитичком значају тог гасовода и не бих да се понављам, али на овом месту морам да запазим како његову „претходницу“ Србија није схватила на најбољи начин.
Сбербанка је стратешка концентрација финансијске моћи државе. То је највећа банка Руске Федерације, која захвата 27 посто укупне активе руског банкарског сектора и има више од 240 хиљада запослених, у 17 регионалних центара и преко 19.000 експозитура.
Оно што би Србију, као успешан модел, требало да занима, јесте чињеница да је више од 60 посто власништва те банке у рукама Банке Русије, а остатак власништва дели преко 245.000 физичких и правних лица. Србија нема сличан, разуме се пропорционално умањен пример. Не зато што нема добре банкаре, него зато што нема делотворну државну организацију.
Њена државна мисија посвећена је учлањењу у ЕУ, а не развоју. Баш као што је пре 12 година, намерно или случајно, имала погрешну стратешку процену геополитичких кретања у свету, (будућа) влада Србије данас понавља исту грешку. Обашка што то чине исти људи.
Уместо ефикасних пројеката заједничких улагања, пре свега у инфраструктуру, Србија је ове недеље Русији испоручила јавну молбу за пренамену „руског кредита“, како би „која стотина милона“ долара отишла у незасити бездан проевропске јавне потрошње. То следи из изјаве будућег министра економије, Млађана Динкића, објављене у свим српским медијима.
Показало се да држава, која је до подаништва чувала европско девичанство домаћег банкарског сектора, уме само позајмицама да покрива јавну потрошњу, без обзира на то која је гарнитура на власти. Може ли се неко сетити још неке речи, која би описала такав приступ државној одговорности, осим анахроности и безидејности.
„Руски кредит“ од милијарду долара, намењен Србији, подразумевао је заједничке развојне пројекте. Зашто јавност Србије никада не пита своју државу, како је могуће да у време најжешће светске економске кризе политичко вођство, плаћено новцем јавног сектора, не инсистира на реализацији пројеката, него захтева просте позајмице за једнократну јавну потрошњу.
Зашто је Сбербанка добар пример? Прво, њено присуство на српском тржишту, уз Московску банку, значајно мења амбијент пословања, установљен 2002. године. Уместо доминације банака из ЕУ, које су под окриљем уније, а мимо Србије, можда могле и да се договарају о наступу на српском тржишту, Србија добија истинску, тржишну конкуренцију.
Друго, Сбербанка ће бити финансијски мост економске сарадње са државама будуће Евроазијске уније. Досадашњи пут Србије, предвиђао је још само приватизацију Комерцијалне банке, као последње снажне банке са израженим државним уделом у власништву, ако не рачунамо Српску банку.
Подсетимо, западни партнери обавезали су владу Србије да ову банку прода њиховим финансијским играчима, до 31. децембра 2015, односно најкасније до 30. јуна 2017. године. Било би то финале процеса започетог јануара 2002. године, гашењем српског банкарског сектора.
Сада је ситуација битно измењена. Европска унија је уздрмана дужничком кризом, а ефикасност и капитал долазе се са истока. Пол геополитичких и економских моћи мења се супротно кретању Сунца, али једино српска политика седи у дебелој хладовини и без обзира долази ли сенка с истока или запада има само једно очекивање: још кредита.
Глас Русије
