Прочитај ми чланак
Једна од главних интрига надолазеће економске кризе је да ли ће САД да пође за руком да остану прва економија света, а амерички долар да сачува статус једине резервне валуте. Део експерата предвиђа слабљење долара и његову замену са неколико регионалних валута. Други су уверени да глобална економија неће моће без основне новчане јединице.
Финанијски аналитичари слажу се у једном: ако је долару суђено да остане без главне улоге, то се неће десити данас. Процес неће бити револуционаран, већ еволуциони и трајаће деценијама.
Ера долара започела је 1944. године. У Европи је беснео рат, када су се политичари и економисти преко 40 земаља окупили у америчком градићу Бретон-Вуду да би деценијама унапред одредили ток светске економије. Скуп је назван Валутно-финансијска конференција УН. На скупу је документационо био потврђен посебан статус долара.
Других кандидата на улогу ове главне валуте осим долара није било. О овоме говори председник консалтинг компаније Неокон, Михаил Хазин, познати економиста:
„Почетком 40-их година економија САД је износила око 50% светске и по производњи и по потрошњи. У том смислу улога долара је била сасвим јединствена. Ако се половина светске економије купује за доларе, сасвим је природно да сви који могу нешто да произведу желе да продају то за доларе. То је сасвим природна економска последица.“
Посебан статус долара низ година је помагао властима САД да акумулирају већи део светских прихода што су улагали у развој своје економије. Али ситуација се променила. Долар одавно није веза за злато, центри светске производње померају се са Запада на Исток, а удео САД у светској економији пада. У таквој ситуацији непропорционално велики утицај долара постаје додатни кризни фактор. Многима се позиције америчке валуте више не чине тако једнозначним.
„Још пре 10 година позиције долара као резервне валуте биле су непорециве. У последњој деценији значај долара у светској трговини и светској економији битно је пао, док је значај евра битно порастао. Порастао је и значај јуана. Ови процеси ће да се развијају. Највероватније ће тренд да буде усмерен у страну смањења улоге долара у свету“, каже директор аналитичког департмана Номос-банке, Кирил Тремасов.
Ипак не треба да се очекује скори залазак долара. Финансијска инфраструктура деценијама се брусила према америчкој новчаници. Утицајне финансијске структуре и данас оперишу доларима. Дугови највећих компанија и држава номиновани су у доларима. Цене берзанске робе се прорачунавају полазећи до њихове вредности у доларима. Да би се преусмерио овај механизам потребно је доста година
Михаил Хазин истиче још један важан фактор – за водеће светске корпорације САД су тржиште број један:
„Сви желе Американцима да нешто продају. Најстрожније санкције од стране САД су да не пусте неког на своје тржиште. Зато што је то највеће тржиште у свету. Ако на њега не стигнете, не можете да постанете светски лидер.“
Експерти нису јединствени у мишљењу шта очекује светску резервну валуту у будућности. Михаил Хазин предвиђа формирање неколико валутних зона, на пример зоне долара, јуана и евра. Утицај сваке валуте ван своје зоне неће бити велик.
Експерт за макроекономију Јелена Матросова инсистира да док се свет креће у страну глобализације, њему ће бити потребна главна новчана јединица. Долар је универзална мера цене коју нема смисла мењати.
(Глас Русије)
