Прочитај ми чланак
Ако је палестинска економија преслаба за државу, каква је тек косметска економија?
Недавно је Светска банка у свом извештају анализирала стање у палестинској економији, и након разматрања чињеница, у закључку је навела да економија Палестине тренутно није довољно јака да би била основ за будућу државу. У том извештају је речено да је раст палестинске економије од 7,7 процената у периоду од 2007. до 2011. године неодржив на дужи рок, а то је аргументовано тумачењем да је тако значајан раст постигнут јаким ослањањем на страну помоћ.
Поменутом извештају Светске банке се нема шта додати. Међутим, овде је занимљиво да урадимо поређење са економијом Космета, да би се видело у којој мери тек албанско Косово нема економских услова да би постало држава. У овом тренутку се нећемо освртати на правне разлоге због којих та отцепљена српска покрајина нема право на државност, него ћемо се задржати само на економским разлозима.
Дакле, по званичним подацима Палестина има привредни раст од приближно 8%, а шиптарско Косово 4 до 5%. Надаље, укупни бруто домаћи производ Палестине износи 13 милијарди долара, а бруто домаћи производ такозване државе Косова свега 5 милијарди долара. Такође, незапосленост у Палестини износи 16%, док на Космету она износи чак 50%, а та цифра међу младима достиже и невероватних 75%, што значи да је запослен само симболичан број особа између 16 и 24 године.
Већ и ови упоредни подаци су довољни да се стекне уверљива представа о катастрофалном стању у коме се налази економија косовских Албанаца, али томе можемо додати и још неколико података, да употпунимо целокупну слику.
Ради се о томе да албанско Косово практички ништа не производи, па зато извоз покрива само 6 посто увоза, а такав трговински биланс довољно говори сам за себе. Осим тога, Косметима најнижу стопу похађања факултета у целој Европи, као и најнижи доходак по глави становника у Европи, а по амбијенту за страна улагања се налази на зачељу свих светских листа. По примени нових технологија у предузећима, Косметје на самом крају ранг листе Светског економског форума. Просечна плата на Космету је најнижа у Европи, и процењује се да 45% становника живи испод границе сиромаштва.
Огроман број албанских становника Космета зависи од новца који им шаље родбина из иностранства, и они напросто не би могли опстати без тог прилива финансијских средстава из дијаспоре. А пресушују чак и та средства која су у косметску економију стизала споља. Због кризе се све више смањују дознаке из иностранства, а велике последице на косовску економију је оставило и смањење мисије Уједињених нација, која је потрошила скоро 3 милијарде евра на робу, услуге и особље у периоду од 1999. до 2006. године. Иначе; косметску економију су до сада одржавали Европска унија, Светска банка и друге међународне институције.
Након овог прегледа најосновнијих економских чињеница, вратимо се за тренутак на почетак ове приче, где Светска банка констатује да Палестина, ни са својим значајно бољим економским перфомансама нема реалних могућности да постави темеље будуће државе. Вероватно да су стручњаци те организације коректно оценили скромне домете поменуте привреде. .
Међутим, врло је занимљиво да се у исто време не чују баш често такве оцене када је у питању албанско Косово и његова економија. А видели смо да је стање косметске привреде још и много лошије.
Ако је у том извештају речено да је неодржив онај привредни раст који је постигнут јаким ослањањем на страну помоћ, и да због тога нема услова да та теритирија постане држава, онда би се то поготово могло рећи за Косово и Метохију.
Да ли онда таква косметска економија може бити темељ за било какву државу?
(Глас Русије)
