Већ неколико година слушамо како су „периферне“ чланице ЕУ насељене „лењим“ народима. Лажни мит о лењим Грцима је већ добро познат упркос статистикама које показују да Грци раде много више од Немаца.

 

 

 

 

 

 

Погледајмо неке податке из табеле за 2011. годину:

ИМЕ ДРЖАВЕ БРОЈ РАДНИХ САТИ (по раднику, годишње):

Јужна Кореја 2090
Грчка 2032
УСА 1787
Италија 1774
Јапан 1728
Португал 1711
Шпанија 1690
Финска 1684
Шведска 1644
УК 1625
Аустрија 1600
Ирска 1543
Данска 1522
Француска 1476
Немачка 1413
Холандија 1379

Са изузетком Ирске, ПИИГС земље (Португал, Ирска, Италија, Грчка, Шпанија) су при врху а Немачка и Француска при дну.

Многи ће рећи да је то зато јер ове земље нису продуктивне као Немачка, скандинавске земље, Холандија … Зашто онда једна изузетно развијена земља, Јужна Кореја, има просечан број од 2090 радних сати ако се зна колико је у тој земљи производња продуктивна? Радна навика? Можда, али Јапан је познат по радној навици (можда највише уз Немце) а има много мањи број радних сати од Кореје – 1728.

Вратимо се у Европу. Неки су у Немачкој, Холандији, Аустрији и њима економски сличним земљама подругљиво посматрали ситуацију у Грчкој, Италији, Ирској, Португалу …

Стално се говорило и говори о бескрајним састанцима о спасавању евра, састанцима тзв. Меркози, на ТВ-у се приказују борбе са полицијом у „периферним“ чланицама уз мање изузетке иу „непериферним“ земљама итд

У таквој ситуацији Француска и Немачка су узеле себи за право да буду вође Европе представљајући своје државе као имуне или много имуније на све што се дешава у остатку ЕУ, тзв. „Периферним“ државама које су (надам се ненамерно назване ПИИГС ((Португал, Ирска, Италија, Грчка, Шпанија)).

Они који познају енглески знају да пигс значи свиње. Поставља се питање зашто се те земље не зову СИГИП или ПИГИС или ИПСИГ или слично. У самом овом називу се можда јако добро види што „фискално одговорне и вредне државе“ мисле о својим колегама из Европе. Нажалост, овај термин се почео ширити у цијелом свијету. Стога човек може лако помислити да су грађани ових земаља ЛИЈЕНИ, да не користим много грубљу реч.

Да ли је стварно тако па су „спасиоци и вође“ Уније који стално „паметују“ ПИИГС државама имуни на све догађаје у ЕУ и стога дају себи за право да фискално заповедају?

Једна од најважнијих индустрија у ЕУ је аутомобилска индустрија. Одмах се истичу најјаче земље попут Немачке (Мерцедес, БМВ, Волсваген …) и Француске (Пеугеот, Ренаулт, Цитроен). Али ту је и једна ПИИГС држава, Италија, која има Фиат (Фиат, Алфа Ромео, Ланциа, Јееп) и веома развијену производњу луксузних аутомобила (Феррари).

Најновије информације говоре да је аутомобилска индустрија у веома тешкој ситуацији и да су радна места десетина хиљада радника у опасности. Последично, у опасности су и радна места свих оних који у великој мери директно сарађују са произвођачима аутомобила.

Тренутно се у Паризу одвија Сајам аутомобила (29/09-14/10) и многе новинске куће обавјештавају да су припреме за сајам протекле у „голом страху за егзистенцију“. Тврди се да је криза у Европи за ауто произвођаче тек почела, а ни сигнали из других делова света нису пуно бољи.

Фердинанд Дуденхоффер, којег зову Сива еминенција немачке ауто индустрије, је рекао слиједеће уочи отварања Сајма аутомобила у Паризу: „Европска ауто индустрија бори се за преживљавање. Иза гламура изложби аутомобила заправо се крије страх“. Он сматра да је разлог томе да због привредне кризе Европљани купују све мање аутомобиле. Многи стручњаци сматрају да ће идућа година бити, што се тиче продаје, најгора у последњих двадесет година.

Произвођачи немају велика очекивања од модела које ће приказати у Паризу. Ту ће бити нови Голф, Ренаулт има новог Цлиа, Форд се представља са новим Мондеом, Опел са малим аутом Адам. Број нових возила је прилично мали, али стручњаци сматрају да је то сасвим довољан број нових модела када нема кризе. Дуденхоффер тврди: „Тржишта аутомобилске индустрије у јужној Европи у незаустављивом су паду“.

У Европи ауто индустрија има огромне губитке, стога су произвођачи спремни на ствари на које пре 10 година нису могли ни у сну замислити:

Форд – у последњих седам месеци продаја је пала за 7%. У првом кварталу су губици већи од 400.000.000 евра. То ће неминовно довести до смањења радних места.

Опел – Нова маркетиншка кампања. Опел гарантује повраћај новца ако се купцу не свиди аутомобил након 30 дана пробе. Услов је да купац не пређе више од 3000 километара.

Волксваген – Нови Голф се рекламира са попустом и до 20%. Дуденхоффер каже: „Аутомобил још није ни стигао у продавнице, али попусти су већ ту. То се није никад пре догодило.“

Даимлер и Порше – Тврде да се криза почела осјећати и на тржишту луксузних аутомобила и да се шири са земаља јужне Европе на Немачку. Даимлер је саопштио да ће оперативни профит Мерцедес-Бенза пасти, а Порсцхе планира произвести мање од предвиђених 155.000 аутомобила и спортских возила за наредну годину.

Немачки произвођачи су се доста дуго добро држали јер имају јако домаће тржиште те имају много купаца у Кини. Са кризом у Италији Фиат је брзо упао у невоље, а нешто касније и три Француска произвођача, али у нешто мањој мери.

За француске и немачке произвођаче је све мање опција јер је све више земаља у Европи у којима људи купују знатно мање аутомобила. Већином се ради о државама које су Немачка и Француска својим инсистирањем на мерама штедње довеле на ивицу егзистенције. Наравно, слика је много комплекснија, али чињеница је да су Француска и Немачка те које предњаче у инсистирању на мерама штедње.

 

Сада се то враћа као бумеранг, поготово у ауто индустрији. Како ће Немачка и Француска продавати аутомобиле у земљама попут Италије (у којој је аутомобил нешто попут краве у Индији, нешто свето)? Шпанији? Сада није проблем на малим тржиштима као што су Грчка или Португал него на знатно већим тржиштима.

Не само да не могу продати већи број аутомобила у тим земљама него имају велике проблеме и код куће. У целој Европи је продаја аутомобила пала у августу за 8,5%. То је највећи пад од фебруара. Прогноза за 2012. годину је да ће продаја бити најмања у последњих 17 година.

Током августа је у Немачкој број нових регистрација смањен за 4,7%. Пеугеот продаје већински део свог одјељења за камионе да би набавио потребна средства. Продавци аутомобила су у Немачкој прошлог месеца нудили попуст од 12% на куповину аутомобила, што је највиша стопа за последњих годину дана.

Многи који су тврдили да се криза може локализовати и да је проблем у „периферним“ државама би се требали упитати да ли се ради о структуралном проблему у ЕУ. Из датих података се види да Француска и Немачка уопште нису имуне на кризу, поготово у ауто сектору, и да се мере штедње у „периферним“ државама враћају као бумеранг.

Наравно, продаја аутомобила драстично пада широм света, али нека тржишта као руско и кинеско за сада релативно добро стоје. Штавише, вјероватно су посјете Пекингу канцеларке Меркел биле већим делом везане за продају аутомобила јер је Кина добрим делом „спасила“ немачке произвођаче од још већег пада продаје и отпуштања радника. Француски произвођачи су извукли нешто дебљи крај.

Шеф Фиата, Сергио Марцхионне, тврди да је „европска аутомобилска индустрија катастрофа“. Француски концерн ПСА којем припадају Цитроен и Пеугеот намерава широм Француске отпустити 8000 људи. Губитак износи 819.000.000 $ у првој половини ове године.

Дуденхоффер такође каже: „У Шпанији је стопа незапослености 25% и то стање се неће променити у следеће 2-3 године. Француска, Италија и Португал су пред рецесијом, а Грчка се дави у њој. Криза у Европи није прошла, она тек почиње . „

Шеф концерна Даимлер, Диетер Зетсцхе, наводи како су у Европи све тежи услови за рад на тржишту. Чак је и кинеско тржиште, до сада успешно, постало веома проблематично.
Ситуација је изузетно тешка, а доказ за то је и чињеница да је Сајам у Паризу ове године отворен уз велике мере обезбеђења да би се спречили протести радника Пеугеота и Цитроена који су отпуштени из недавно затворене фабрике код Париза.

Удружење европских произвођача аутомобиле је објавило да је продаја нових аутомобила у ЕУ пала за 7,1% од почетка године.

У Немачкој је продаја пала за 5%, у Шпанији 17,2, ау Италији 21%. На разним страницама се могу наћи бројке које се и донекле разликују од ових наведених, али ово су ипак бројке које се најчешће помињу у извештајима. Такође је интересантно да извештаји показују како је једино руско тржиште стабилно, чак стабилније од кинеског.

Због овакве ситуације у ауто индустрији, стручњаци сматрају да европски произвођачи аутомобила могу опстати једино ако им помогне држава.

Што се тиче простора бивше Југославије, у неким извештајима стоји да се продаја аутомобила у Хрватској и Србији чак преполовила, ау неким се налазе подаци да је ситуација још тежа.

Ауто индустрија је, чини се, дуго била успавана, поготово у Немачкој и Француској, мислећи да је криза само у „периферним“ земљама. Без обзира што су подаци за Француску и Немачку још увек колико-толико прихватљиви, треба имати у виду страшне падове продаје у Италији и Шпанији, где се продавао велики број аутомобиле из Француске и Немачке.

Радна места у те две земље су у великој опасности јер по узору на ГМ у САД (а знамо добро како је то завршило по америчке раднике) се почиње све више фабрика селити у Кину, Индију и Бразил. Тамо продаја расте, радна снага је јефтинија, али и уз ниже цене аутомобила, решења за продају у ЕУ још нема.

Очигледно да се бумеранг вратио онима који су инсистирали на тешким мјерама штедње (Француска и Немачка) и да се ради о потпуно погрешној политици решавања кризе у ЕУ те огромним структуралним проблемима у ЕУ. Не само да су мере штедње довеле на ивицу „периферне“ земље него су отвориле очи онима који имају новац да га не троше тако лако као и пре, поготово кад се ради о куповини аутомобила.

Наравно, Немачка и Француска никад нису биле имуне на кризу и ускоро ће осетити пуну снагу исте. Само су биле у позицији да неко време предњаче (добрим делом и својим историјским рејтингом) у групи држава које не знају више шта да раде како би изашли из кризе. Велики терет политике „нама не може бити ништа“ сада можда највише погађа изузетно важну индустрију аутомобила.

Да ли је инсистирање на подели на „лење“ и „вредне“ направило ефекат бумеранга? Апсолутно. Прави ефекти кризе у Немачкој и Француској се почињу осећати и ускоро ће Грчка постати новинарима незанимљива поред „великих риба“. Можда ће једино еколози славити у свему овоме јер ће свакако бити мање аутомобила на путевима.

 

(advance.hr)

Ознаке: аутоиндустрија, ЕУ аутомобилизам, земља ПИИГСС, радни сати у Европи, у кризи аутоиндустрија