Прочитај ми чланакВоде имамо довољно, али не знамо да је користимо и да је чувамо. То се наводи у извештају Агенције за заштиту животне средине.
На основу мониторинга од 20 година, најчистије су речице у брдскопланинским пределима источне, југоисточне и западне Србије.
Где је вода најлошијег квалитета и шта мора да се уради?
Анализом 25 хиљада узорака са 248 мерних места, од оних који су окарактерисани као веома лоши, 79 одсто је у Војводини, преноси РТС.
„У најгорих 10 убедљиво најзаступљенији су профили и реке с територије Војводине. Томе се придружује и Борска река. Тај квалитет припада квалитету отвореног колектора каналске отпадне воде“, каже др Небојша Вељковић, начелник Одељења за мониторинг квалитета воде у Агенцији за заштиту животне.
Најчистија је Козарачка река, притока Јужне Мораве.
„Највеће грешке које правимо су често неконтролисани процесИ загађења вода, затим непримерен начин коришћења акватичних екосистема у брдском-планинском региону као што је рецимо градња малих ХЕ деривационих типа, неконтролисана урбанизација“, каже проф. Ратко Ристић, декан Шумарског факултета.
Канализационом мрежом је обухваћено тек нешто више од половине становништва, док је мање од 10 одсто становништва обухваћено неким степеном пречишћавања отпадних вода.
Србија се обавезала да до 2040. године изгради сва постројења за пречишћавање комуналних отпадних вода за насеља са више од две хиљаде становника.
„За изградњу уређаја за пречишћавање то је неких четири, оперишемо са неких 4,3 милијарде евра, затим ту је водоснабдевање, обезбеђивање довољних количина здраве пијаће воде, затим заштитни објекти од поплава“, каже Наташа Милић, в. д. директора Републичке дирекције за воде.
Стратегијом управљања водама предвиђено је да је за добро функционисање и развој сектора вода у наредне две деценије потребно обезбедити 20 милијарди евра.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
