Прочитај ми чланак

ЗНАТЕ ЛИ ЗАШТО СЛАВИМО НОВУ ГОДИНУ? Није увек почињала 1.јануара…

0

Зашто се слави Нова година и како је настао обичај слављења Нове године?

По дефиницији Нова година је дан када по соларним и сличним календарима почиње следећи календарски, датумски, циклус, односно то је први дан у следећој години. Један од најстаријих обичаја човечанства је прослава Нове године.

Како је то почело?

Све културе и народи који користе календар славе и веселе се Новој години. Неки кажу да су Кинези први славили Нову годину, други су били стари Германи или Римљани. Знамо да су Кинези одувек познавали своју Нову годину, која долази после наше. Свечаности су том приликом трајале неколико дана.

Стари Германи су почели славити Нову годину као обележје промене годишњих доба. Зима у њиховој земљи почиње отприлике средином новембра, а то је било доба кад су становници сакупљали жетву. Будући да су се тада сви окупљали, радосни због обављене жетве и одмора који је наступао, веселили су се, па је тако и настао њихов празник, почетак Нове године, премда је месец био новембар.

Кад су Римљани освојили Европу, променили су време слављења, па се Нова година почела славити првог јануара према грегоријанском календаром. За њих је Нова година представљала симбол почетка новога живота и нових нада за будућност. Овај обичај и значење што се придавало Новој години остали су све до данас. Због тога и ми дочекујемо Нову годину весели и срећни, јер се надамо да ће нам донети све најлепше и да ће бити пуно боља него прошла.

Дочек нове године је на стару годину, 31. децембра (задњи дан у години) слави се широм света. Често се по већим градским трговима слави ватрометом, певањем и плесом. Задњих се десет секунди одбројава до поноћи кад се испаљују ракете.

Колико дуго се слави Нова година?

Један од првих народа који је почео славити Нову годину су Кинези, а трговци су се тада међусобно даривали ситницама.

Славље уласка у ново раздобље старо је готово колико и сам човек. Равнајући се према звездама, без чуда модерне технике, стари су народи обележавали прелаз у ново раздобље дарујући се међусобно ситницама.

Историја прослављања Нове године није поуздано утврђена, али верује се да су Вабилонци то чинили још пре 4.000 година, када је прослава трајала 11 дана а сваки се дан другачије славио.

Римљани су такође славили Нову годину, али се њихов календар мењао са сваким новим владаром, све док император Јулије Цезар, 36. год. пре. Христа, није одредио 1. јануар за почетак Нове године. Иначе нова година је код Римљана била посвећена Јанусу, богу са два лица од којих једно гледа напред, а друго уназад.

За католике и протестанте новогодишња је ноћ успомена на светог Силвестра, 34. папу након св. Петра, првог који је преминуо природном смрћу, 31.12.335.г. У Европи се 1. јануар слави од 7. века, а јавно га се почело га се славити у Француској тек 1563. године.

Данас Нову годину славимо сви, а она прво стиже на Линијска острва, док последњи славе на Самои и још неким пацифичким острвима.

                ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!