Pročitaj mi članakNedaleko od novih, velelepnih hotela ržu konji mimoilazeći se s jahačima kvadova.
Златибор, највећи српски планински туристички град који експлозивно расте и у ширину и висину, био је пре 125 година пусти брег Кулашевац, чувен по истоименом извору здраве воде, нежној ружи ветрова засићеним опојним мирисом четинара и лепим видицима на старовлашке планине. Судбински преокрет је донела посета краља Александра Обреновића у августу 1893. коме су горштаци на овом лепом месту приредили величанствен дочек и ручак у природи.
Он је опчињен лепотом Кулашевца, коју је вероватно још лепшом учинила чувена златиборска јагњетина, почео да предвиђа будућност попут Тарабића из оближње Кремне. Окупљеним Златиборцима је пророковао да ће Кулашевац постати чувена ваздушна бања и туристичко место. Не можемо бити сигурни колико су се тадашњи Златиборци разумели у туристичке трендове, али је поласкани домаћин, председник чајетинске општине Петар Мићић, после краљевске похвале узвратио молбом владару да се извор Кулашевац од тог тренутка назове Краљевим водама, као вечити споменик његове посете Златибору.
Краљ није заборавио своја предвиђања и истог месеца, на празник Преображења, свечано је пуштена у рад његова чесма, а шест година касније недалеко од ње је отворен Санаторијум, први туристичко-лечилишни објекат на Златибору. Горштаци су били затечени брзином развоја туризма, коме није наудио ни Мајски преврат 1903. и смена династија.
Већ 1905. на обреновићевске Краљеве воде долази да се лечи краљ Петар Први Карађорђевић, са породицом и свитом, којој се локација допала, али не и смештај. Убрзо на Краљевим водама почиње зидање два нова хотела и многих летњиковаца, а изграђен је и модеран пут до Ужица и водовод. После Другог светског рата у складу с новом идеологијом, Краљеве воде постају Партизанске воде, које од 1991. мењају име у Златибор.
И заиста, “пророчанство” Александра Обреновића се у потпуности обистинило. Једино што је на месту извора сада вештачко језеро Краљеве воде – симбол српске планинске туристичке метрополе.
На некадашње пасторалне ливадице с трпезом за последње Обреновиће где се чуо само цвркут птица, сад одјекује врева гостију уз веселу атмосферу бројних кафића и луксузних хотела. Још увек дува онај исти ветрић који је опчинио крунисане главе на размеђу 19. и 20. века, само што данас уместо блејања оваца и звоњаве меденица повремено носи звуке рике диносауруса, на срећу пластичних, из највећег авантура парка на Балкану, где малишани и понеки родитељ уживају у вратоломијама свих врста.
У тој гужви чују се језици из целог света, јер је Златибор, на чијим ободима још пасу стада оваца и ржу коњи мимоилазећи се с јахачима квадова, постао међународна атракција.
Неко долази да ужива у храни и пићу, неко у рекреацији, а многи у комбинацији ове две дисциплине, наизменично, баш како је прошле године описала новинарка енглеског “Гардијана”.
ЗЛАТИБОР: "Главом до циља"– Промоција аутомобилизма и безбедности у саобраћају https://t.co/9UbTdENz8d
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 27, 2018
Она се попела традиционалном стазом из центра Златибора преко Шумнатог брда до врха Чукер на 1.359 метара надморске висине с кога пуца фантастичан поглед и ту се частила буреком, а после силаска окрепила се врућом јагњетином у оближњем Мачкату. Овакав активно-хедонистички одмор изузетно се допада странцима, којима је највећи изазов планинско јахање, налик планинарењу на коњу, које траје неколико сати с краја на крај венца Чиготе.
