Pročitaj mi članakNina Kovačević, producent televizije Pink, kolima je krajem juna ove godine udarila devojčicu na pešačkom prelazu. Pre ove nesreće, ona je vozila automobil iako je imala zabranu zbog čega je mogla da izgubi dozvolu. CINS otkriva zašto se to nije desilo.
Како је продуценткиња Пинка избегла одузимање дозволе пре несрећe.
Бела шкода скала јурила је низ Улицу војводе Степе, у београдском насељу Вождовац. Било је око 11 сати увече. За воланом је била Нина Ковачевић, продуценткиња телевизије Пинк.
Како ће тужилаштво касније саопштити, у крви је имала 1,51 промила алкохола у крви, скоро осам пута више него што закон толерише.
Кола су се великом брзином приближавала пешачком прелазу и пар секунди касније ударила девојчицу која се на њему нашла. Са тешким телесним повредама петнеастогодишњакињу је хитна помоћ превезла на Војномедицинску академију (ВМА) где је недељу дана провела на интензивној нези.
Друго основно јавно тужилаштво у Београду је после непуна два месеца поднело оптужни предлог против Нине Ковачевић због тешког дела против безбедности јавног саобраћаја. Иако је до тада била у притвору, након подношења оптужног предлога јој је одобрен кућни притвор уз електронски надзор.
Међутим, да систем није заказао, Нина Ковачевић те вечери не би ни смела да буде за воланом.
Како Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) открива, она је у августу прошле године возила иако је имала изречену забрану управљања возилом, али полиција није због тога поднела пријаву против ње. Правници са којима је причао ЦИНС кажу да јој је то омогућило да избегне могуће одузимање дозволе. Други пут је у кршењу исте забране ухваћена у марту ове године, али је та пријава у суд стигла тек након несреће на Вождовцу.
Адвокат Марко Пантић, који између осталог заступа клијенте и приликом саобраћајних прекршаја, каже да је кршење забране управљања возилом један од најтежих прекршаја по Закону о безбедности саобраћаја.
Ко је Нина Ковачевић?
Нина Ковачевић је дугогодишња продуценткиња телевизије Пинк. Прошле године нашла се у фокусу јавности када је грађанима који су се окупили испред телевизије Пинк у знак протеста због насиља који се промовише у ријалити програмима те телевизије показала средњи прст.
„Да је полиција написала прекршајну пријаву када је први пут прекршила забрану управљања возилом, њој би требало да буде изрекнута нова мера забране управљања и добила би нове казнене поене, услед чега би јој била одузета дозвола.“
И не само то.
Документација Прекршајних судова до које је дошао ЦИНС показује да је у периоду од 2014. до 2024. године полиција најмање 16 пута писала пријаву или налог Нини Ковачевић због прекршаја који су укључивали брзу вожњу. Ипак, у већини ових поступака изрицане су казне које су блаже од могућих.
Гас до даске
„Дана 07.06.2021. године у 04:56 часова у Београду, управљајући путничким возилом…Нина Ковачевић се кретала Аутопутем Београд – Шид, у правцу Београда… Установљено је да се именовани возач наведеним возилом кретао брзином од 167,8 км/час на делу пута где је постављеним саобраћајним знаком брзина ограничена на 80 км/час“, пише у једном од захтева за покретање прекршајног поступка који је полиција послала Прекршајном суду у Београду.
На суђењу за овај прекршај, Ковачевић је признала прекршај и молила судију да узме у обзир да издржава троје малолетне деце и да јој да рок да са полицијом склопи споразум о признању.
Споразум на крају није склопила, а судија ју је у априлу 2022. године казнила са 14 казнених поена, забраном управљања на 8 месеци и 100 хиљада динара.
Међутим, њу ни то није спречило да настави да вози. И не само да вози, него да то ради брже него што је дозвољено.
Три недеље откако је почела да јој званично важи забрана, у августу 2023. године, полиција ју је зауставила због прекорачења брзине. Радаром је измерено да је Булеваром ослобођења возила 97км/х, а ограничење је било 50км/х.
По правилу, полиција је у овом случају требало да поднесе две пријаве: једну за брзу вожњу, а другу за кршење мере забране. Ову другу никада нису поднели, а управо је она касније на суду могла да доведе до тога да јој се одузме возачка дозвола.
Наиме, дозвола се одузима са изречених 18 казнених поена, а Ковачевић је већ имала 14 казнених поена. Нових 14 поена, што је једна од казни за кршење забране, би довела до одузимања дозволе.
Адвокати са којима смо причали, Дарко Благојевић и Марко Пантић се слажу да би казна могла да буде одузимање дозволе.
Пантић додаје и да је пракса суда таква да се тежи прекршаји процесуирају брже.
„Поступци који се односе на кршење мере забране трају краће, јер се у том поступку испитује мање чињеница, него када је у питању на пример брза вожња.“
Захваљујући томе што није процесуирана за кршење забране, Нина Ковачевић је у марту ове године пресудом Прекршајног суда у Београду кажњена само за брзу вожњу. Због тога је и могла да вози три месеца касније када је на пешачком прелазу ударила петнаестогодишњу девојчицу.
На питање да ли је судија могао да зна да је поред прекорачења брзине Ковачевић прекршила и забрану управљања, Благојевић каже да је о томе морао да их обавести МУП.
„Суд није истражни орган, он поступа по пријави МУП-а. Он може да те осуди само за прекршај који је МУП навео у пријави.“
Новинарка ЦИНС-а је питала МУП због чега полиција није написала пријаву за кршење мере забране, али до објаве текста нисмо добили никакав одговор.
Иначе, мера забране управљања возилом почиње да важи тек када полиција писмено обавести особу која је кажњена. У случају Нине Ковачевић то се десило у јулу 2023, више од годину дана од правоснажне пресуде.
Адвокат Марко Пантић објашњава да је циљ да се та мера саопшти што пре.
„Када од пресуде до саопштења мере прође више од годину дана на тај начин се умањује сврха мере која је изречена, јер особа у том периоду може слободно да управља возилом.“
Такође, ово није једини пут да је Ковачевић кршила меру забране управљања возилом. То је урадила и у марту ове године, али је пријава коју је полиција написала је у суд стигла тек након јунске несреће.
Миленко Милисављевић, адвокат Нине Ковачевић, каже за ЦИНС да уопште не зна да је она кршила забрану.
„Ја одиста то не знам и не могу да се изјашњавам на ту тему.“
Пријава до пријаве
У периоду од 2014. до 2024. године против Нине Ковачевић је вођено најмање 16 поступака у којима је забележено прекорачење брзине у саобраћају. Анализа ЦИНС-а показује да је Нина Ковачевић за ове прекршаје углавном пролазила са блажим казнама.
Пет пута је добила минималну или казну близу минималне, а једном је склопила споразум о признању прекршаја. Прекршаји које је том приликом правила били су прекорачење брзине од 28 километара на сат до преко 87 километара на сат. Услед брзе вожње је у једном случају ударила и у саобраћајну сигнализацију у близини наплатне рампе „Прељина“.
Било је и случајева, њих шест, када су камере на аутопуту забележиле да је њено возило прекорачило брзину. Ипак, пошто камере региструју аутомобил, али не и лице особе за воланом, судови су од ње као власнице аутомобила тражили да достави податке о томе ко је возио. Пошто се није одазивала на позиве суда и никада није доставила те податке, суд није могао да утврди идентитет возача кога би казнили за прекорачење брзине, па су јој у тим случајевима изрицали казне за недостављање података.
Иако закон прописује да у случају да не доставиш податке о томе ко је возио можеш да будеш кажњен између 100 и 120 хиљада динара, у случају Ковачевић је било другачије. Судије су у тим поступцима сматрале да би се мањом казном постигла сврха кажњавања и због тога је добијала казне у распону од 10 до 25 хиљада динара. Поред мањих казни, један поступак је застарео, а у другом је склопила споразум о признању прекршаја са полицијом.
Адвокат Дарко Благојевић каже да је суд морао да узме у обзир да је она већ кажњавана за исто дело.
„Ако никада ниси кажњаван за нешто, а имаш рецимо 40 година, први пут ћеш добити најблажу казну, али ако ти се деси да пет пута понављаш исто казна мора да буде строжа, јер очигледно казнена политика до сада није успела.“
Тијана Ле Ру из Другог основног јавног тужилаштва каже да је у поступку који је покренут против Нине Ковачевић након ударања девојчице у Улици војводе Степе, ово тужилаштво њене претходне прекршајне поступке костило као основ да јој се одреди притвор.
„Ми то можемо да користимо као основ за притвор и као отежавајуће околности за окривљену да приликом одмеравања казне коју ћемо предложити.“
Поред ових пријава полиција јој је четири пута писала прекршајне налоге након којих је кажњена у складу са законом – између 5 хиљада и 10 хиљада динара.
Против ње су вођени и други поступци због прекршаја у саобраћају, између осталих, због невезивања појаса, коришћења мобилног телефона током вожње и вожње зауставном траком на аутопуту.
У тим случајевима се дешавало да, иако јој буде изречена новчана казна, Ковачевић то не плати, до момента док суд ту казну не преиначи у затворске дане. У четири поступка наступила је застара извршења, тако да те казне никада није платила, нити отишла у затвор.
