Прочитај ми чланак

Жена која је покрала Аца Ђукановића: То је била моја освета

0

"Никаква организована криминална група није учествовала у крађи из куће Аца Ђукановића, већ сам то учинила сама, а потом накит продала у златари која ми је понудила највише новца, људима које сам тада први пут видела", рекла је јуче “Вијестима” Никшићанка Ана Пешукић.

Она је осумњичена да је део организоване криминалне групе, коју осим ње наводно чине златар Филип Ралевић, његов отац Чедомир Ралевић и више непознатих особа.

Након што је јуче специјална државна тужитељка Стојанка Радовић новинарима рекла да је из куће брата председника Црне Горе Мила Ђукановића украден накит вредан 330.000 еура, “Вијестима” се јавила Пешукићева.

Тврди да је вредност украденог накита много мања, али и одговорила да је то учинила из личних мотива – да се освети Ђукановићу.

Објаснила је и да наводног члана те групе – Чедомира Ралевића, никада није видјела, а његовог сина је упознала у златари када му је понудила накит, не говорећи одакле јој.

Тужитељка Радовићева јуче је на конференцији за медије саопштила да је Филп Ралевић током 2019. формирао криминалну организацију чији чланови су постали Пешукићева, Чедомир Ралевић и још непознатих лица.

“Десет година сам радила код Ђукановића и била сам као члан породице. Подизала сам им децу. Радила сам од осам увече, до сутра вече до двадесет часова. Запоставила своју породицу. Онда сам у септембру 2019. године урадила то што сам урадила – сама, из веома личног мотива, који сада не могу саопштити. Стојим иза тога што сам урадила. То сам рекла и у тужилаштву. Жао ми је само што нисам имала храбрости да одем кад сам доживела прву непријатност”, рекла је Пешукићева, не појашњавајући о чему се ради.

Украла сатове и слике
Објашњава да је из куће Ђукановића украла пет сатова, од којих су два враћена и ‘уметничке’ слике мале вредности, које су такође враћене: “То су слике цртане на картону, за књигу Габријеле Ђукановић, коју је инсистирала да објави, упркос противљењу супруга, како би постала неко. Рекла сам им коме сам их продала и враћене су им. Враћена су им и два сата. Накита није било толико колико тужилаштво тврди, чак је било и комада који су добијали од пријатеља, а за који се испоставило да није златан… па се поставља питање по чијем налогу је и из којих мотива специјална тужитељка измислила криминалну организацију и толику вредност. Веома је важно да се то зна”, казала је.

Пешукић је истакла да мисли да је боље да зауставе причу на нивоу на којем је: “И да од овога не праве смејурију и циркус, већ да ми омогуће, као починиоцу кривичног дела, да ми буде суђено за оно што сам урадила, а не за оно што специјална тужитељка од почетка покушава намести. Ако остане овако, у доказном поступку ће морати да донесу папир за сваки комад који сам отуђила, да оправдају свих ових 330.000 еура које ми стављају на терет. А они то не могу да доставе, нити да докажу. Важно је и да се сазна ко је звао специјалну тужитељку да се укључи у овај предмет који је водио основни тужуилац Вукас Радоњић и са којим сам требала да потпишем споразум о признању кривице, али морала је она да се укључи да од мене одбрани брата предсједника државе”, рекла је она.

Пешукићева је испричала и да је, када је крађа откривена, била на послу код Ђукановића.

“Око 13 сати су открили крађу и звали своје пријатеље из Специјалне полиције – Зорана Лазовића и Милијану Чукић. Њих двоје су око 21 сат дошли. Лазовић је одмах лупио шаком о сто, да нас као нешто препадне. Рекла сам му да не лупа, да сам ја крала и да ме води у полицију, а остале жене пусти на миру, јер са тим немају везе. Обавештен је тужилац, квалификовао је као тешку крађу, јер сам ја испричала све – да сам узимала Габријелин кључ и односнила, ни не знам што, што сам хтела, а онда се укључила Радовићева и рекла ми да сам члан организоване криминалне групе. Питала сам је – да ли то тврди јер мисли да женско не може само да краде, па јој треба мушкарац да је подстрекава, али она је остала при своме и измислила криминалну организацију, чијег је једног наводног члана одмах након саслушања пустила на слободу, да ‘утиче на сведоке’. Колико је смешно и беспредметно то што она тврди, најбоље показује да ја имам признаницу из златаре којој сам продала накит. Замислите шефа организоване криминалне групе који свом члану даје признаницу, па то се никада није десило”, казала је он.

Тврди и да је током боравка у Истражном затвору на њу вршен психолошки притисак.

“Жене које тамо раде нису подлегле притиску и нису ме малтретирале, али сам распоређивана у собе са осумњиченима за убиство, па са чланицама организованих криминалних група. Издржала сам. Сада буквално не знам ко ће да ме заступа на суду ако опстане оптужница, а мале су јој шансе, јер су сви адвокати уздржани и резервисани. Пар њих рекло ми је да из личних разлога не би могли да ме заступају”, казала је она.