Прочитај ми чланакВелелепна вила Жељка Митровића на Дедињу, коју је власник ТВ Пинка изградио пре неколико година, од почетка свог зидања изазива много пажње. Грађевина коју многи упоређују са Белом кућом и називају "Храмом Светог Жекса" купљена је 2019. године за 4 и по милиона евра.
Како је реч о гигантској некретнини, очекивано је и да ће порез на овакву имовину бити вртоглав. Међутим, „Свети Жекс“ негодује због тога, пише Нова.рс. Наиме, Митровић ће за вилу у Ужичкој улици морати сваке године да плаћа порез од 200.000 евра, али према његовим речима, држава је незахвална и не цени то што је изградио кућу која „улепшава наш град и архиректонски је номинована за 7 светских награда из области архитектуре и дизајна“. Он је даље за Курир додао и да би „у Калифорнији за идентичан објекат платио значајно мање годишњи порез“.
И док Митровић тврди да држави чини услугу својим улагањем у луксузну некретнину, многи су заборавили да је годинама уназад држави остајао дужан, избегавајући да плати порез, чиме је оштетио буџет за милионе евра.
Како је портал ЦИНС 2021. године писао фирмама у власништву Жељка Митровића тада је одложено плаћање пореског дуга у укупном износу од око 35,6 милиона динара. Документација до које је тада дошао ЦИНС показује да Медиа Приме Тиме, регистрована за производњу и емитовање телевизијског програма, дугује око 7,8 милиона динара пореза од чега је скоро половина камата.
Из записника о стању пореског дуга види се да ова Митровићева фирма није плаћала доприносе и порезе на зараде и неке од прихода, али и ауторска права за која је највише дуговала – око 1,1 милион динара. Пинк Интернатионал Цомпанy је за овај дуг, као средство обезбеђења, заложила укупно седам возила које је Пореска управа проценила на скоро 10 милиона динара. Међу заложеним путничким возилима нашле су се четири Шкоде и један Хyмер, али и два теретна марке Волксwаген.
За другу Митровићеву фирму, Унитед Фоод, чија је претежна делатност производња какаоа, чоколаде и других кондиторских производа, Пореска управа је у децембру 2021. године утврдила да дугује 16,6 милиона динара. Реч је углавном о порезу на добит, а од те цифре 2,3 милиона представља камата на дуг.
Како је тада пренео ЦИНС, више од 11 милиона динара за порез дугује још једна Митровићева фирма – Пинк Дигитал Сyстем. Фирма је данас у ликвидацији, а бавила се производњом ДВД и компакт дискова. Према подацима са сајта Агенције за привредне регистре (АПР), Пинк је као осигурање да ће дуг бити враћен заложио девет путничких возила укупне вредности око 13,9 милиона динара.
Међутим, њему је тада омогућено одложено плаћање пореског дуга.
„Имају неке ситне обавезе, налазе се у процесу ликвидације. Ја сам их основао и не желим да буду ликвидиране, а да остане неки неизмирени дуг, тако да је Пинк преузео обавезе уз регуларан законски репрограм“, рекао је Митровић за ЦИНС.
Такође, то није био први пут да држава Митровићу одлаже враћање пореских дугова. ЦИНС је 2019. писао како је Пореска управа за четири године омогућила Пинку да дуг од око 1,52 милијарде динара плати на 93 рате.
Осим што је директно штетио буџету државе кроз избегавање пореских обавеза, Митровић је избегавао исплаћивање и месечних плата својим запосленима.
Наиме, власник Пинка се више пута налазио у ситуацијама када су га радници оптуживали да им није дао заостале плате, а због тога је дошло и до протеста.
Пре више од десет година, Митровића је путем отвореног писма на Фејсбука бивша радница ТВ Пинк Милена Петковић оптужила да јој није исплатио месечне зараде.
„Запослила сам се као новинар у информативној редакцији телевизије Пинк. Видела сам Вас неколико пута. Поред лифта, у згради телевизије, а видела сам и Ваша гостовања у телевизијским програмима. Али, нисам овде да бих причала о Вама. Овде сам да бих причала о себи“, почела је своје писмо некадашња запослена. Овде би требало да Вас замолим да покушате да нађете начин да платите оно што дугујете – мени, али и мојим стрпљивим колегама. Нећете веровати, али у најгледанијој, Вашој телевизији, раде сјајни људи који имају ванредан таленат, вредни су, одговорни … И позајмљују новац да би дошли на посао – плаћају да би радили за Вас“, поручила је она тада.
Митровићу ово није био први пут да се суочава са бесом запослених. Само годину дана раније, челни човек медијске компаније „Пинк“ говорио је о дуговањима тадашње телевизије „Авала“ иза које је стајао.
„На телевизији ‘Авала’ су исплаћена дуговања и плаћене плате запосленима, прекинут је штрајк и посао може да се нормално настави. Улагаћемо у нове програме те телевизије, како би се подугла њена гледаност. Немамо намеру да продајемо ‘Авалу’“, рекао је он 2012. године.
„Цео систем ‘Пинка’ биће и убудуће контролисан из Београда. Доводим два врхунска експерта на руководеће положаје. Први човек стиже из Лондона и он ће бити директор за операције ‘Пинк групе’. Он стиже из ‘Тиме Wорнера’, то јест, ‘Тарнер групе’ која стоји иза ЦНН-а. За контролора новчаних токова компаније постављам финансијског експерта из ‘Мери Линч групе’“.
„Они ће својим знањем учинити нужне кораке како би се средином године урадила помињана докапитализација ‘Пинка’. Дакле, од првог марта биће намирени сви преостали дугови ‘Пинка’, исплаћене све преостале плате и хонорари, тако да ћемо поново пословати у плусу као и протеклих година“, најавио је Митровић крајем фебруара 2012. године.
Ипак, у јуну исте године, ситуација је била другачија. Незадовољни радници телевизије Авала и македонске ТВ Пинк 15 протестовали су испред зграде телевизије Пинк у Београду, због неисплаћених зарада. Радници су Жељку Митровићу оставили празну кутију, као рођендански поклон, и пожелели му да им исплати заостале зараде.
Александар Шубаревић са ТВ Авала рекао је да запосленима у тој медијској кући нису исплаћене последње четири плате. Он је тада подсетио да су те године радници ТВ Авала два месеца већ били у штрајку након чега им је обећано да ће сва дуговања бити исплаћена, као и да су на том састанку присутвовали и представници РРА.
Такође, учесници ријалити програма, који чини највећи део његове телевизијске шеме, открили су да им нису исплаћене хонорари, упркос томе што се он знантно обогатио на рачун оваквог вида формата. Међу онима који су га оптужили за то јесу Јелена Голубовић и Сулејман Мемо Хаљевац, победници „Фарме“ који су раније изнели да им није исплаћана обећана награда од 50.000 евра, Иван Маринковић, Екрем Јеврић, Оља Еинфалт Миховиловић, познатија као Оља Вампирица…
О Митровићевим незаконитим радњама говорила је и водитељка Душица Јаковљевић након што је пре пар година дала отказ на Пинку, на који се касније вратила. Она је, наиме, открила да јој је послодавац део плате исплаћивао у готовини, закидајући тако државу:
„Једино што сам ја желела и што ми је обећавано, сад већ има две године, јесте да новчани износ који сам добијала на рачун, део плате који је ишао на рачун, буде толики да могу да подигнем кредит за стан. Речено ми је да ће то бити решено. Две године сам чекала. Нисам тражила ништа што није моје. На нечијих шест хиљада квадрата, моја деца ваља имају права на својих шездесет“.
Поред свих контроверзи које се везују за име Жељка Митровића, бахатост и контроверзе око спорне куће многе ни нису изненадиле. Наиме, он је плац са предратном вилом купио од Станка Суботића Цанета, контроверзног бизнисмена који је пре неколико година незаконито ослобођен оптужби за шверц цигарета током деведесетих. Портал Директно.рс објавио је те 2019. године да је Митровић након куповине некретнине, водећи се принципом Горана Весића, порушио предратну вилу и посекао гомилу платана, посађених давне 1929. године.
У истој улици налазе се бројне амбасаде, некадашње здање Јованке Броз, као и Слободана Милошевића, бројних бизнисмена, попут Мирослава Мишковића и његове ћерке Иване Мишковић Карић.
Жељко Митровић је дозволу за изградњу виле на Дедињу добио уз „помоћ“ Секретаријата за урбанизам и грађевинске послове.
Како је писао БИРН 2023. године, односно у документу који су њихови новинари добили, наводи се да се парцела налази у претходно заштићеној просторно-културној целини „Сењак, Топчидерско брдо, Дедиње“, те да би за све грађевинске интервенције на парцели потенцијални инвеститор требало да обезбеди услове и сагласност надлежног органа за заштиту културних добара – у овом случају Завода за заштиту споменика културе Града Београда.
У документима издатим Жељку Митровићу овог захтева нема, иако је у време када је Митровић добио локацијске услове и грађевинску дозволу, ова парцела такође била у зони претходне заштите. Жељко Митровић је за БИРН тада рекао да је објекат на Дедињу грађен у складу са свим захтевима који су му постављени, али да јесте знао унапред да плац на ком је тада само планирао градњу убрзо више неће уживати заштиту Завода за заштиту споменика културе.
Да ово није једина проблематика у вези са овом куповином Жељка Митровића, показују и подаци о дозвољеној квадратури. Наиме, Градски секретаријат за урбанизам и грађевинске послове – односно градска секретарка Бојана Радаковић (Милићевић) – је БИРН-у, као потенцијалном инвеститору, дао информацију на основу које се показује да је на парцели Жељка Митровића на Дедињу могуће изградити објекат од (највише) 2.047 квадрата – подземних и надземних просторија, што је у складу са важећим регулационим планом за тај део града.
Жељко Митровић, међутим, на истој парцели може да изгради више од 6.000 квадрата, од тога 2.047 надземно – све у складу са локацијским условима и грађевинском дозволом које му је издао онај исти Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове.
Подсећања ради, након свега што му је омогућено и после бројних повластица, вероватно датих због блискости владајућој партији, Митровић се сада жали што му је држава доделила порез од 200.000 евра, преноси Нова.
