Прочитај ми чланакХватање птица, али и других заштићених врста, распрострањено је широм Србије - само 100.000 птица певачица је ухваћено сваке године, а продају се за само неколико стотина динара, најчешће ради држања у кавезу. Ситуација је била још гора до 2022. док није уведена полиција за еколошки криминал, а ове случајеве је тешко решити и често се дешава да се подигне оптужница против НН лица и да се на томе све заврши, рекао је за Н1 орнитолог Друштва за заштиту и проучавања птица Србије Слободан Марковић.
Крајем прошле године у селу Пуковац код Лесковца откривен је нелегални полигон за хватање птица певачица лепљивим мамцима, са десетак наменски постављених клопки. Илегални полигони су јако чести на југу Србије, наводи саговорник портала Н1, а највише их има у Крушевцу, Лесковцу и Нишу и околним местима.
Починиоци из Пуковца су пронађени и против њих су поднете кривичне пријаве, али овакве случајеве често није лако решити, казао је Марковић.
“Од 2022. имамо еколошку полицију која се бави кривичним прекршајима против животне средине. Ситуација је пре тога било много гора, али се мало променила увођењем ове полиције, јер сада коначно постоји институција којој можете да се обратите. Али и даље је тешко решавати случајеве јер нпр. за цео Ниш и околину имате три инспектора”, истакао је орнитолог.
Еколошка полиција или Јединица за сузбијање еколошког криминала и заштиту животне средине формирана је 2022. у оквиру МУП-а током мандата тадашњег министра Александра Вулина. Примарни задатак је, како је наведено на сајту Владе Србије, борба против оних који уништавају и загађују природу и животну околину.
Ипак, често се дешава да починиоци никада не буду откривени, како је казао саговорник Н1, него се све завршава подизањем оптужнице против НН лица. Грађани су, на примеру Пуковца, сами затекли крадљивце на лицу места и то пријавили полицији, која је потом реаговала.
МУП није одговорио на питања Н1 о томе колико је, и зашто је толико тешко утврдити одговорност за овакву врсту еколошког криминала и како се ови случајеви најчешће решавају. Нису дали ни одговор на питање да ли је и колико особа у Србији ухапшено због крађе птица и заштићених врста и да ли се тренд повећава или смањује у односу на претходне године.
Продају заштићене врсте и за 100 динара
Од птица певачица најчешће се незаконито лови чешљугар, чижак, конопљарка, зимовка, жутарица и зелентарка. Осим њих, из природе се краду и дроздови, стрнадице, шеве, вране и друге врсте.
Поред илегалног хватања птица певачица (пре свега лепком) на југу и истоку Србије, у криволову су најугроженије, како истиче орнитолог, гуске и препелице у Војводини, Пожаревцу и Смедереву око Дунава. Такође, ту је и тровање животиња међу којима су најугроженији орлови белорепани, крсташи, лисице и шакали.
Заштита заштићених врста одређена је Законом о заштити природе а чланом 79. забрањено је хватање животиња лепком, отровима, експлозивима, замкама и другим средствима. Законом су предвиђене и новчане казне које се разликују зависно да ли се ради о привредним преступима или прекршајима.
За привредне преступе новчана казна иде од 1.500.000 до 3.000.000 динара, док се казна прекршај разликује у односу на то да ли се ради о правном, одговорном или физичком лицу. За правно лице, према Закону, новчана казна иде од 500.000 до 2.000.000, за одговорно лице од 25.000 до 150.000, а за физичко лице од 5.000 до 150.000 динара.
Марковић наводи да су готово све врсте које се лове званично заштићене, само да се разликују по степену заштите, а самим тим се разликује и казна која је за њих прописана, што је дефинисано Правилником о одштетном ценовнику за заштићене врсте.
“Казне иду до три године затвора, али ретко. Недавно је, први пут, донета прва осуђујућа затворска пресуда на шест месеци, али условна. Обично се ради о новчаним казнама од неколико десетина хиљада, па до неколико стотина хиљада, зависно од степена дела. Постоји и тај одштетни део закона – особа које изазове загађење или учини штету животној средини дужна је да сноси трошкове отклањања последица и надокнади штету насталу загађењем. Вредност за сваку птицу је око 30 хиљада, па када се скупи 50 птица, што често јесте случај, буде око милион динара”, додао је он.
Хватање се, како је истакао, ради због узгајања у заточеништву, укрштања са другим врстама и незаконитом трговином ради стицања добити. Како је истакао наш саговорник, иако се продају, не може се добити много. Птице певачице се продају за од 100 до 1000 динара, а постоји желе само да их чувају у кавезу.
Како би смањило случајеве незаконитог хватања птица и олакшало грађанима процес њиховог откривања, ДЗППС је покренуло и наменски сајт „Последњи лет“ на којем можете сазнати више о различитим начинима страдања птица и пријавити случајеве.
