Прочитај ми чланак

Због сиромашења све чешћи психички проблеми

0

dr-siromastvo

БЕОГРАД – У ситуацији кад сиромашење, стална неизвесност и страх од губитка посла утичу на све учесталију појаву менталних болести, стручњаци као најбољи лек препоручују активан однос према раду, а пре свега према животу.

Психијатре не чуду што је све више покушаја самубистава, али и убистава, што људи прете да ће се полити бензином, секу прсте, упадају у страначке просторије и траже да их неко саслуша, како би скренули пажњу на свој проблем.

„Сиромашење и губитак посла имају неповољан одраз на укупно ментално функционисање људи, а ми у психијатрији то зовемо поремећајем у прилагођавању. Оно је најчешће клинички праћено депресивношћу“, рекао је Танјугу директор Клинике за психијатријске болести Лаза Лазаревић, професор др Милутин Ненадовић.

Он каже да је поремећај прилагођавања све чешћи у психопатологији и објашњава да је поремећај складног менталног функционисања ствар приступа друштва или појединца.

„Ми смо суочени са сиромашењем друштава у целој Европи, а посебно у нашој земљи. Али ако гледамо неке друге просторе као што је Бангладеш, ми смо имућни. Дакле, поремећај складног менталног функционисања је ствар приступа“, објашњава Ненадовић.

Србија нема прецизне податке колико људи пати од душевних болести, али се претпоставља да је то армија од 300.000 до 400.000 људи, а осим генетике, која игра значајну улогу у настанку душевних болести, немаштина и све тежа економска ситуација доприносе да се број оболелих из године у годину стално повећава.

Професор Ненадовић упозорава и да политичари морају бити опрезнији у својим изјавама, јер су људи под притиском те негативне поруке грађанима, попут оне да је држава у безизлазној ситуацији, лоше утичу на њихово ментално здравље.

Он примећује и да „свака несрећа није само несрећа“ и као пример наводи да су поплаве које су недавно задесиле Србију и угрозиле животе на другој страни смањиле притисак код великог броја људи који су у грчу због губитка посла, сиромаштва.

„Код већине њих смањен је притисак сопственог доживљаја немаштине, јер су у ситуацији да виде да има оних који су у горој ситуацији, којима су онда кренули да помажу и сиромашни грађани. „, појашњава Ненадовић.

Клинички психолог Мирјана Вуксановић помиње две врсте агресије које су последица депресије изазване егзистенцијалном несигурношћу, а то су агресија према другима и према себи.

Негативни импулси које појединац због безизлазних ситуација усмерава према себи, објашњава Вуксановић, доводи и до психосоматских обољења, тако да код нас број оболелих од штитне жлезде, кардиоваскуларних поремећаја и астме стално расте.

Наша саговорница каже да је решење проблема у активном односу који подразумева спремност појединца да промени професију, да се преквалификује, а не да чека да се ситуација разреши сама од себе.

„Често се може чути да млади неће да раде за плату од 25.000 динара. То је погрешан приступ. Мора се почети са радом, па и од мање основице, а временом ће се отворити путеви“, наглашава Вуксановић.

Она каже да је наш народ склонији пасивном понашању, јер је у претходном периоду постојала претерана социјална сигурност, која нас је уљуљкала.

„Људи су проводили по 40 година на једном радном месту. Тога више нема. Морамо се окренути активном односу према раду и према животу“, закључила је наша саговорница

 

(Танјуг)