Прочитај ми чланак
Још једно име у Црној Гори засметало је појединцима у политичком животу. И то због тога што има српски призвук. Реч је о Петровцу на Мору, једном од најлепших туристичких места на јужном Јадрану, које је под тим именом стекло, привредни, културни и сваки други углед.
Лидер Либералне партије Црне Горе и посланик у црногорском парламенту Андрија Поповић, казао је на седници Скупштине Црне Горе, која траје у „наставцима“, да ће његова партија покренути иницијативу за мењање имена Петровац. Разлог – градић је добио име по Петру Карађорђевићу.
– Његово првобитно име било је Кастел Ластва, а ово данашње носи по једном од Карађорђевића, рекао је Поповић, понављајући старе приче које је васкрсло ново политичко време да су Карађорђевићи протерали Петровиће из Црне Горе.
А како је заиста дошло до промене имена? Нико са стране на то није утицао, већ је то била жеља становника овог лепог места. То је потанко у обимној студији „Паштровска хроника“, показао публициста из Петровца, Крсто Вукотић.
Вукотић каже да су у првим месецима живота у новој домовини, ослобођеној од вековне туђинске власти, у патриотском заносу мештани и Општинска управа одлучили да промене вишевековно омражено, туђинско име места.
СОЛУНСКИ ДОБРОВОЉЦИ
У књизи Вукотић наводи да су Паштровићи дали велики допринос славној ратној епопеји у Првом светском рату. Само је петровачка општина дала српској војсци више од 140 добровољаца. Скоро да нема куће, каже се у књизи, из које неко због одзива није интерниран, прогањан, затваран или стрељан. Паштровићи из светостефанске општине масовно су прелазили у Албанију и стизали до Солуна. Рачуна се да је више од 500 Паштровића учествовало у балканским и Првом светском рату.
Вукотић императивно каже „нека о току самог поступка промене имена говоре искључиво документа и чињенице, које се по први пут интегрално објављују“ у књизи на којој је радио од 2003. до 2007. године.
У записнику који је део књиге, стоји да је Сеоски збор одржан у Петровцу 2. фебруара 1919. у дворани Српске читаонице, да је сазивач био кмет Нико И. Медиговић, а перовођа Душан Суђић.
– Председник узима реч, стоји у записнику, и разлаже да је након славодобитног рата наступила потреба, која се и до сада осећала, а није се у дело привести могла, да се униште и уклоне имена што су туђинци – Млечићи и Аустријанци, нашим местима од искона српским надели, те да се место њих ставе чисто српска имена, како би наше потомство и цели свет знали да је овај наш крај у свему и по свему – по имену и осећају – српски био, да српски остаје и да ће увек српски остати.
Које ће име бити одређено председник је препустио Паштровском збору.
Гласало се између два имена – Александровац и Петровац. Оба су произашла из имена Карађорђевића, оца и сина, старог краља Петра и регента Александра, с којима су Паштровићи заједно ратовали на Солунском фронту. Петровац је добио 12, а Александровац 11 гласова, па је име Кастел Ластва, односно Кастио заменило ново – које траје већ 94 године.
– Гласали су дакле сви представници народа, општинари, њих 23, без икакве присиле. Паштровићи су, дакле, а не нико други, променили име свог градића који је био центар општине паштровске. Тако кажу документа, чињенице су неумољиве и одбацују сваки евентуални фалсификат – каже Крсто Вукотић.
(Вечерње новости)
