Pročitaj mi članakViše od 150 prijava komunalnoj miliciji, više od 30 dopisa Beokomu, prijava pretnji smrću i ko zna koliko poziva svim drugim službama - nisu uspele da stanu na put bahatom i osionom ponašanju "šačice" pojedinaca u "Konzulat baru" u Karađorđevoj ulici, čiji teror stanari zgrade na broju 21 trpe već duže vreme. Da nije reč samo o "šačici", već pesnici koja korene vuče iz političkih i kriminogenih voda, stanari ove zgrade osetili su na svojoj koži.
У једној од најстаријих и културолошки најзначајнијих улица у граду, која је својевремено грађена као елитни део града у ком је отворено прво осигуравајуће друштво у Београду и одиграна прва позоришна представа, Карађорђева улица је деценијама представљала један од најзначајнијих у главном граду. Данас она поприма неки други, ружнији облик.
Некада један од најбољих показатеља економског и културног успона тадашњег Београда, данас постаје симбол суноврата захваљујући бахатим појединцима који су своје локале уселили у локале у тој улици, не поштујући никога око себе. То је на својој кожи осетила породица угледног редитеља Младена Митровића, који месецима не може да изађе на крај са угоститељима „Конзулат бара“ који се однедавно налази у тој улици.
Фото: Друштвене мреже/принтскрин
– Моја породица и ја, али и наше комшије, већ дужи временски период имамо проблем са тим баром најпре због гласне музике која се чује до раних јутарњих часова, упркос томе што је радно време локала радним данима до 24.00, а викендом до 1.00 сат, што се поштује тек последњих неколико дана, али и због понашања појединаца из тог бара – започиње своју причу редитељ Младен Митровић.
Објашњава да се концерти у овом локалу одржавају свакодневно, а да бука увелико прелази допуштене границе, те да некада буде измерено и 50 децибела у њиховом стану.
– Они су у међувремену избацили и башту, а за њом још један шанк. Како су се концерти настављали из дана у дан, били смо приморани да зовемо све службе које су нам располагању. Послали смо 37 мејлова комуналној милицији на адресу коју су нам дали и упутили више од 150 пријава на које нико није реаговао – прича Митровић.
Објашњава и да је зграда таква да се водомер и вентили за воду сада налазе у склопу поменутог бара, тако да им Митровић, као председник кућног савета али и станар, нити било ко од његових комшија, не могу приступити.
Голгота коју Митровићи и њихове комшије преживљавају ескалирала је када је Митровића, док је једног јутра шетао пса, пресрео маскирани младић. Ситуација је у први мах деловала безазлено, јер је затражио од Митровића да га упути на аутобуску станицу.
– Отишао је неколико корака, а затим се окренуо. Уперио је прст у мене и рекао: Комшија, ово је последњи пут да разговарамо на овај начин, следећи пут више неће бити тако. Проживео си толико година, потруди се да тако наставиш. Пријавио сам полицији ову претњу са надом да ће неко коначно нешто учинити сада када је ситуација постала и више него озбиљна, међутим ништа конкретно се није догодило – каже Митровић.
Приморан да прикупи што више сазнања о томе шта се дешава испод њиховог стана, због чега полиција, у оним ретким случајевима када и дође по пријави, не жели ни да уђе у локал, ко је то снажнији од самог закона, Митровић је сазнао практично правећи своју малу истрагу. Потпуно изненада, једне вечери приметио је плава ротациона светла са полицијских аутомобила испред зграде и понадао се да је окупацији њиховог животног простора, свакодневнице и здравог разума крај.
– Изашли смо на терасу и видели смо невероватну сцену – један младић, вероватно запослени, чистио је нешто што је личало на крв са плочника испред улаза у бар. Са друге стране улице било је паркирано неколико полицијских аутомобила, а на недавно реновираном плочнику испред наше зграде два аутомобила хамера и једна лимузина – описује сцену Митровић и наставља:
– Док смо супруга и ја покушавали да схватимо шта се десило, видели смо да из бара излази видно пијани Жељко Митровић са свитом људи. Један из његове скупине одлазио би до полицајаца и разговарао са њима, а затим се враћао до аутомобила и тако неколико пута. Није прошло много, а у фешту су се укључили и трубачи, тако да је улицом све одјекивало. Потом је Митровић отерао полицајце и наставио са својом представом испод нашег прозора.
И када су мислили да епопеја не може бити мучнија и трагичнија, да од зидова који се тресу од гласне музике и певања не може бити горе, када су научили да и сами спавају прекривених ушију и глава, Митровићи су се сусрели са још тежим обликом нарушавања мира у њиховим животима јер су им бахате комшије из приземља почеле завртати и воду јер вентилима и водомеру приступ немају.
Стравичне последице оваквог понашања, које се одиграва усред пандемије коронавируса, на својој кожи осим Митровића осећа и њихов комшија озбиљно нарушеног здравља који сада нема воду.
И тако, на само неколико десетина метара од скупоценог новог градског језгра и главне градске штрафте Београда на води, у 21. веку, у Карађорђевој улици, у време када нам са прорежимских телевизија председник републике поручује да смо „добро“, власници тих истих телевизија и њихова клика својим понашањем тероришу недужне станаре, чија је кривица само то што су одабрали да живе на атрактивној локацији у Београду.
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 10, 2022
