Прочитај ми чланакОд свих пара које се слију у касу Републичког фонда за здравствено осигурање за лекове је намењено мање од четвртине. Убедљиво највећи део „поједу” плате запослених у здравству, а следе трошкови за струју, грејање здравствених установа, трошкови надокнаде боловања и други издаци. Према подацима које је РФЗО доставио „Политици”, у 2015. години учешће лекова у структури расхода било је 22,37 одсто. На листи лекова које се издају на рецепт тренутно је 1.244 различита лека, од чега су 926 генерички лекови – медикаменти, којима је истекла патентна заштита, због чега су и далеко јевтинији од иновативних, најсавременијих терапија.
Недостатак савремених терапија, уз висок степен корупције, велика неефикасност здравственог система и чињеница да пацијенти за лечење морају да издвоје додатни новац из свог џепа, за аналитички тим лондонског магазина „Економист” били су кључни разлози да стање здравственог система Србије оцени као – критично. У студији објављеној 30. јуна, као извори наводе се Светска здравствена организација, Светска банка за обнову и развој, представници НВО и удружења пацијената из Србије, интервјуи са корисницима здравствених услуга…
Аналитичари „Економиста” су навели и да су исходи лечења у Србији релативно лоши, а да је очекивани животни век више од пет година краћи него у Европској унији, доводећи то у везу управо са недостатком савремених терапија. Према писању листа „Економист”, од 2010. до 2013. Бугарска је на позитивну листу ставила 44 иновативна лека, а Хрватска 27, док је Србија уврстила само један.
ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ
