Зашто је Украјини боље са Русијом него да уђе у ЕУ? (Видео)

0

KIJev4(Факти)
Транскрипт новог филма Руског института за стратешка истраживања
Михаил Николајевич ШИРЈАЈЕВ
, научни сарадник РИСИ: Величина и снага Русије могу нам изгледати као нешто што се подразумева само по себи. Огромна територија богата ресурсима, моћна индустрија, армија, космос, поштовање у свету или бар страх и зазирање од наше силе.

Све то, ми који живимо у ХХI век, често доживљавамо као неку датост. Нас не смеју да нападну и не могу да униште као Либију. Нама не могу да одузму нафту као Ираку. Нама не могу да наређују шта да радимо као што то Запад чини са Србијом или Бугарском.

Али, то није нешто што се само по себи подразумева. Све то је наше историјско достугнуће. Достигнуће које је у многоме плод 300-годишње владавине династије Романов, захваљујући којој је наша земља израсла у суперсилу.

Инсерт из емисије телевизије Русија 1 „Вести у суботу“ са Сергејем Бриљовом: Пре четристо година, управо ових дана, изасланици Земског сабора путовали су из Москве у Кострому да младом бољару Михаилу Фјодоровичу Романову саопште да га је народ изабрао за новог Цара.

Прослава 400-годишњице династије Романов у Костроми је почела веома бучно уз звуке војног оркестра. Директно на улици отворена је изложба „Тријумф империје Романова“. Симболи и знаци, али пре свега чињенице о догађајима из 1613. и будућих триста царских, а затим и императорских година. О Романовима су беседили и историчари и политичари.

Сви морамо да разумемо да је долазак Михаила Романова на престо био чудо.

Чудо које ставило тачку на страшни период познат као Смутно време. Време у којем је олигархија, упамћена као Седмобољарштина, разорила земљу и навукла народу на главу страшне несреће.

Различити подаци говоре да су Пољаци, Швеђани и Кримски Татари – уз учешће козачких банди – побили и одвели у ропство од петине до трећине становника тадашње Русије. То је била права агресија Запада која се ослањала на руске олигархе.

Земља се била нашла на рубу пропасти. Али, тада је профункционисао систем руске државне власти. У тренуцима када није било цара, земљу су спасили – црква у лику патријарха Гермогена и народ представљен у Земској народној самоуправи.

Непријатељ је разбијен и протеран из Русије.

Пјотр Валентинович МУЛТАТУЛИ, виши научни сарадник РИСИ: Почетак царствовања Романових није означио само крај Смутног времена, огромне националне, народне и државне катастрофе. Њиме је започела нова епоха у развоју Русије.

Тада је Русија изашла на нови пут развоја, на нови пут у својој историји. Дом Романових, династија Романов која је наследила разорену, опљачкану и измучену земљу која је била изгубила веру у себе, за триста година претворила ју је у велику и просперитетну, у најмоћнију империју која се протезала Варшаве до Владивостока и од Земље Императора Николаја II до Кушке.

Без мишљења Русије није се рашавало ни једно европско питање.
Можда је највећа заслуга династије Романов што је показала да је – у хришћанској земљи и са хришћанским приступом политици – могуће изградити велику државу која није заснована ни на крви ни на владавини једне нације или расе над другима. Да је могућа држава створена на служењу једном цару – божјем помазанику који одговара само пред Богом.

Руска империја се руководила методима који немају ништа заједничко са методима Римљана који су побеђене народе продавали као робље. Политика коју су водили Романови није имала ништа заједничко ни са методима Енглеза који су кинеску владу силом натерали да дозволи трговину наркотицима, док су у Америци омогућили безмало потпуно истребљење домородачког становништва. А у темељима Руске државе биле су православна вера и православна идеологија у практичној примени. 

Михаил Борисович СМОЛИН, шеф Центра за хуманитарна истраживања РИСИ: Код нас још увек постоји совјетски мит да су све империје исте. Да су пљачкале колоније и из њих у метрополу довлачиле драгоцености. У Руској империји, међутим, није постојала подела на метрополу и колоније.

Никада Руска империја није пљачкала освојене територије, а над локалним становништвом није било геноцида.

Наравно да је било елемената отпора неких племена и народа који су раније били у зони интереса неких других великих држава, који су били у орбити турске империје. Неки народи Кавказа били су, рецимо, исувише уплетени у борбу на страни Турске или Ирана и зато је било привременог отпора ширењу Руске империје у том региону. Понекада је такав проблем био и у Средњој Азији, али је тамо при ширењу империје било далеко мање проливања крви. На крају крајева, Руска империја је увек знала да се договара и укључује локалну елиту у општеруску.

Један од задатака који су решавали Романови било је поновно обједињавање Русије са територијама Мале и Беле Руси након што су велику јединствену Рус уништили Монголи и Татари. Сада се те земље називају Украјина и Белорусија.   

Smolin57Михаил Борисович СМОЛИН, шеф Центра за хуманитарна истраживања РИСИ: Династија Романов је велика династија и то у светским размерама.

Пошто је била законски наследник династије Рјуриковича, доследно је водила политику сабирања руских земаља. Цела два века – XVII и XVIII – династија Романов посветила је довршавању тог процеса. Русији су биле припојене и Малорусија и Белорусија, што значи – практично све првобитне земље које су улазиле у састав Руси у њеном кијевском периоду.

На жалост, и данас постоји проблем схватања јединства Украјине, Русије и Белорусије. Авај, власти независне Украјине, чије је одвајање од Русије део катастрофе која се десила 1991. године, беже и од присећања на оно што се у западној Руси догађало под влашћу Пољака и Аустро-Угара. Са Првим светским ратом у Прикарпатској Руси почео је геноцид над православним руским народом.

„Након вишедневног вучења по затворима у Галицији, обрели само се логору Телерхоф. Чували су нас стражари 27. пука. Били су далеко окрутнији према нама од тамничара у Лавову. Клали су нас и за ситнице. Сваког јутра испред барака би освануло по неколико окрвављених тела. Уместо хране добијали смо неки бућкуриш од мутне и топле воде… Изгладнели затвореници нису имали никакво посуђе, па су ту „храну“ добијали у шапке и капе… Сећам се како је један војник заклао сељака за време поделе ручка. Други пут сам видео сличан случај испред бараке. Војник је окованом у ланце политичком затворенику нанео 13 убодних рана…

Sergej Briqov555Михаил Николајевич ШИРЈАЈЕВ, научни сарадник РИСИ: Упркос свему, власти савремене Украјине заборавиле су то зверско лице западне цивилизације и хтеле би по сваку цену на Запад. А тамо их, код газда у Бриселу, не чека ништа друго сима улоге земље другог реда.

У Бриселу је 25. фебруара одржан 16. самит Украјина-Европска Унија којем је у име Украјине присуствовао Виктор Јанукович, а од европских лидера – шеф Савета Европе Ван Ромпеј и шеф Европске комисије Барозо.

Ромпеј је изјавио да се Европска Унија нада да ће са Украјином потписати Споразум о асоцијацији до самита Европске уније и „Источног партнерства“ који треба да се одржи у Виљнусу у новембру ове године. Барозо је скренуо пажњу Украјини да није могуће истовремено чланство у Царинској унији и потписивање Споразума о зони слободне трговине са Европском унијом.

Анатолиј Иванович Кучеренков, виши научни сарадник РИСИ:

Иако је сама у дубокој економској и политичкој кризи, Европска унија покушава да се бори за утицај на Украјину. Али, тешко да ће политички и економски болесном Бриселу то поћи за руком.

Посебно је интересантно шта ЕУ нуди Украјини и какву ће Кијев имати корист уколико крене путем евроинтеграција? И да ли ће је уопште имати ако са Европском унијом потпише споразум о зони слободне трговине?

„Споразум са ЕУ почистиће са наших пијаца домаћи кисели купус, тиршију, киселе јабуке, природно уље, телеће полутке, чак и мед, јер Директива којом је утврђен општи каталог аграрних култура, строго дефинише шта се може продавати од онога што расте на нашој црници. Обратите пажњу, нисмо ни свесни колико ће наших бака остати без средстава за живот. Ми само говоримо о оном чега нема на пијацама. А може нам се десити да ни у супермаркетима више уопште не буде производа са уобичајеним ознаком „без ГМО“. Препоруке Европске комисије гарантују „истовремено присуство генетски модификованих пољопривредних култура и обичних и природних намирница“.

Тамара Семјонова ГУЗЕНКОВА, заменик директора РИСИ, шеф Центра за истраживање проблема земаља из непосредног окружења: Уопште није једноставно проценити шта ЕУ може дати Украјини, обећавајући јој потписивање Споразума о асоцијацији.

За украјинску политичку елиту на првом месту је добијање безвизног режима. Стиче се утисак да је то веома привлачна мера, јер би Украјинци могли да слободно путују по ЕУ. Међутим, чини ми се да је то Тројански коњ. Видели смо већ како се то право одразило на демографску и ситуацију на тржишту рада у Молдавији. У суштини, и украјинско становништво би добило прилику да без тешкоћа одлази у печалбу по Западној Европи. А то би Украјини и њеној привреди  направило велики проблем са радном снагом. 

Из Брисела и Украјини све време предочавају да треба да прихвати тзв. европске стандарде, говоре јој о европском законодавству и о финансијској помоћи. Али, знате, ништа овде није од јуче па се  неки процеси и обећања могу „одвагнути“ већ данас.

Узмимо за пример модернизацију украјинског гасоводног система. Европејци су Кијеву одавно обећали да ће модернизовати украјински гасоводни систем и за то издвојити 2,5 милијарде евра. Само, колико је мени познато – Украјна ни до дан данас није добилиа ни копејку ни цент за модернизацију свог система за транспорт гаса.

Међутим, оно што Украјина може добити уласком у Царинску унију (Русије, Белорусије и Казахстана) опипљиво је и знатно. Украјинска фабрика „Мотор Сич“, која производи моторе за хеликоптере, оживела је и полетно се развија захваљујући поруџбинама руске војне индустрије. Захваљујући сарадњи са Русијом, пуном паром ради фабрика „Јужмаш“ која производи космичке ракете. Почео је са радом и пројектни биро „Антонов“ који пројектује и производи познате авионе „Руслан“.

Улазак у Царинску унију увео би Украјину у зону ниских унутрашњих цена гаса и нафте које важе у Руској Федерацији. Украјинским пољопривредним произвођачима отворио би огромно тржиште Царинске уније. А што је најважније: тешка индустрија Украјине ушла би у групу компанија које реализују огромне поруџбине за одбрамбене потребе Русије.

Али, у свему овоме најважније је да схватимо да нам је за формирање Евроазијске уније, још прецизније – за обједињавање у јединствену савезну творевину са Украјином и Белорусијом, потребан нови излазак на наш историјски пут.

Срећом, судећи по посети Виктора Јануковича који је у  Москви био 4. марта, изгледа да су украјинске власти почеле да увиђају сву бесперспективност уласка Украјине у Европску зону слободне трговине и да су се разочарале у саму могућност потписивања споразума о асоцијацији са Европском унијом.

„Сагласност Јануковича да се формира међудржавни конзорцијум којем се даје у закуп украјински гасоводни систем, практично ставља тачку на европске интеграције Украјине и потврђује прорускост председника“ – овако је аналитичар Института за Евроатлантску сарадњу Максим Бугри прокоментарисао вест да су се председници Русије и Украјине Владимир Путин и Виктор Јанукович практично договорили о оснивању заједничког предузећа Украјине и Газпрома којем ће бити дат у закуп украјински гасоводни систем. Украјина ће за то добити смањену цену гаса – до 260 долара за хиљаду кубних метара.

Михаил Николајевич ШИРЈАЈЕВ, научни сарадник РИСИ: Наша украјинска и белоруска браћа не треба да заборављају како су живела под западном влашћу до поновног уједињења Украјине и Русије под Богданом Хмељницким. Осим тога, власти у Кијеву нека пажљиво проуче судбину Бугарске, прибалтичких земаља, Португала, Ирске и Грчке – земаља које су у различито време улазиле у Европску унију.

Очигледно је да је Европска унија брод који тоне и који жели да део својих проблема пребаци на леђа Кијева.

Ипак је најважније да се Белоруси, Руси и Украјинци сете 988. године када је Рус примила хришћанство. Управо тада су у воду Кнеза Владимра за крштавање ушли Пољани, Древљани, Кривићи, Вјатићи, Тиверци, Северјани и Дулепи, а из ње изашао јединствени православни руски народ.