Прочитај ми чланак

ЗАШТО ЈЕ ГМО ХРАНА ШТЕТНА: Изазива туморе, алергије, неплодност, еколошку катастрофу!

0

гмо

Продаја и производња генетски модификоване хране забрањена је у Србији, али је грађани ипак годинама једу, а да то и не знају. Званичних података о евентуалним последицама по здравље човека нема, а тестирања на животињама показала су шокантне резултате.

Једно истраживање показало је да су се код заморчића који су јели ГМ парадајз временом развили чиреви на желуцу. Они мишеви који су јели генетски модификовану соју имали су оштећења на јетри, панкреасу и тестисима, док је зечеве оваква соја довела до оболелих бубрега и озбиљних срчаних проблема.

Модификовани грашак неретко изазива алергије код лабораторијских животиња, а од уљане репице развиле су се масна јетра, а касније и цироза. ГМ кукуруз угрозио је имунитет испитиваних животиња, али се показало и да доводи до абнормалних промена на органима и смањења плодности, као и до бржег старења и скраћења животног века.

Дугорочна истраживања на људима нису спровођена, али основано се сумња да генетски инжењеринг хране може да остави дугорочне последице, не само на нас саме, већ и на наше праунучиће.

На пример, састојци из ГМ соје мењају ДНК пријатељских бактерија које нормално живе у нашем организму, окрећући их против нас. Такође, токсичне материје из генетски модификованог кукуруза пронађене су у крви трудница и њихових још нерођених беба.

Од 1996. године, када је први пут послужен један оброк сачињен од ГМ намирница, па до данас, број Американаца оболелих од једне или више хроничних болести скочио је за читавих 10 одсто. Алергије на храну су све чешће, а све је више деце са аутизмом, људи са проблематичним системом за варење, као и оних који бију битке с неплодношћу.

гмо1

Лекари упозоравају да је све више жена које имају повишено лучење хормона ИГФ-1, директно повезаног са канцером дојке, а добар део њих пио је млеко крава којима су убризгавани хормони раста.

Што се животне средине тиче, ГМО врши контаминацију земљишта и природе – заувек! Према мишљењу неких еколога, последице би могле да буду катастрофалније од оних које нам оставља радиоактивни отпад.

Није проблем само у генетски модификованом организму, већ и о којекаквим новим хербицидима, пестицидима и другим отровима којима се прскају билке да би боље и брже расле. Као пример, може се навести потпуно истребљење краљевских лептирова на подручјима на којима се гаје генетски модификоване културе.

Председник САНУ, Никола Хајдин сматра да је дошло време да се донесе нови закон о промету ГМО, који треба да заузме другачији став од тренутно актуелног из 2009. године који га забрањује. Иако је отварање врата за ГМО све ближе, Миладин Шеварлић, председник друштва аграрних економиста, каже да ову одлуку не треба да доносе генетичари, јер је то пре свега економско и здравствено питање.

– Србија је одувек била земља без ГМО, а када то више не буде тражиће нам додатне анализе и за оне производе који нису ГМО. Само по основу набавке ГМО семена, Србија ће годишње претрпети штету од око 500 милиона евра – истиче Шеварлић за “24 сата”.

(Телеграф)