Зашто је евро у Хрватској изазвао хаос

16:22 12.01.2023.

Више цене у Хрватској које су освануле после њеног преласка са куне на евро су такве јер су у њих, осим техничке операције замене валуте и заокруживања цена на виши ниво укалкулисана и инфлаторна очекивања у овој години, сматра економиста Божо Драшковић. Питање је, међутим, хоће ли се остати само на том „хаосу“.

Премијер Пољске Матеуш Моравјецки је ситуацију у Хрватској искористио да укаже како је она пример да Пољска то не треба да учини још за догледно време.

pare-novac-evro-evri

Хаос у Хрватској

Хрватска је од 1. јанауара домаћу валуту куну заменила евром и од тада ју је, по писању тамошњих медија, захватио хаотичан талас поскупљења. Поскупело је, како наводе, све – од робе у продавницама до разних услуга. Већина притужби грађана се односи на то да су трговци искористили прилику и под изговором лакшег сналажења заокруживали цене, али на прилично вишем нивоу од онога који би подразумевало техничко претврање куне у евро.

Реаговали су и највиши званичници, а премијер Андреј Пленковић одржао хитне састанке са надлежним министрима и инспекцијским службама, оценивши да увођење евра није разлог за повећање цене робе и услуга.

Подсећајући да је инфлација у Хрватској 13,5 одсто, министар економије Давор Филиповић констатује да трговачки ланци у овој ситуацији покушавају да варају грађане што им, како је рекао, неће проћи.
Није изненађење

За Драшковића, међутим, ова ситуација није изненађујућа.

„Када је реч о Хрватској и замени куна у евро, десило се нешто што је посебан случај у односу на оно када су у кључним земљама ЕУ 2002. године замењене националне валуте по одређеној сразмери у евро. Али тада није постојао инфлаторни притисак тако да је била стабилнија позиција када су у тим земљама због заокруживања цена ради замене домаће валуте у евро оне помере на више износе. То је било незнатно и инфлаторни удар је у тим земљама био минималан због те техничке операције замене валуте“, напомиње он.

Укалкулисана и очекивана инфлација

Сада је, како напомиње, ситуација другачија због снажне инфлације која је на крају прошле године у еврозони била 11 одсто, а сада у Хрватској 13,5 одсто.

„Произвођачи, односно трговци имају инфлаторна очекивања. Ако је у 2022. инфлација била 11 одсто они желе да се обезбеде па ће повећати цене не за тих 11 одсто већ ће антиципативно повећати за још неки проценат где год то могу да би се заштитили од инфлаторног губитка. И то је сада питање инфлаторних очекивања и психолошких ефеката на формирање цена“, објашњава наш саговорник.
Он истиче да је одустајање од домаће валуте и прелазак на евро питање стратегија сваке државе.
„Уколико држава има своју националну валуту онда она има више простора да кроз монетарну политику, политику каматних стопа, политику емисије новца, у одређеној мери побољшава стање своје економије и држи је делом независном у монетарној сфери у односу на доминантну валуту као што је евро“, каже Драшковић.

Нижи економски ниво – погоднија национална валута

Према његовој оцени, за земље које немају достигнут ниво економског раста и развоја какав имају кључне земље ЕУ погоднија позиција је да се држе своје националне валуте.

Пољска је одавно одлучила да за прелазак на евро још није дошло време и да неће бити ни у догледној будућности, јер би замена злота за евро у овом тренутку само додатно погоршала инфлацију која износи 17 одсто. По речима премијера Моравјецког за право им даје сутуација у Хрватској која, како је рекао, пролази кроз хаос.

Он је објаснио да би ниво прихода у Пољској требало да се приближи просеку ЕУ пре него што земља уопште почне да размишља о усвајању евра. Просечне плате у Пољској су, међутим, тренутно мање од половине просека ЕУ.

Снага привреде и снага валуте

Да ли је онда тренутни хаос у Хрватској тек мањи део проблема у односу на оно што их чека због преласка на евро?

Одговарајући на то питање, Драшковић каже да ће Хрватска где је туризам кључна привредна грана сигурно имати користи од увођења евра јер ће то поједноставити начин пословања и додатно подстаћи долазак туриста. Додаје, ипак, да ће у првој фази засигурно утицај негативних фактора на кратак рок бити значајнији, јер улази у коло земаља које не могу да воде аутономну монетарну политику пошто ће је одређивати Европска централна банка.

Фискална односно пореска политика, при том, остаје у националним оквирима и баш зато што је она потпуно различита унутар појединих земаља ЕУ то не даје простора за уједначавање цена на ЕУ тржишту, објашњава професор Београдске банкарске академије.

На питање који то параметри указују да се што безболније може прећи са националне валуте на евро и у ком тренутку то треба урадити, наш саговорник каже да корист од снажне валуте држава може баштинити само ако је и њена економија снажна.

„Ту важи једно кључно правило – снага ваше привреде, односно економије је једнака снази ваше валуте. Овде снага хрвстске националне економије није једнака снази валуте, јер је снага њене валуте сад заправо валута Европске уније ослоњена на рамена најразвијенијих земаља“, јасан је Драшковић.