Прочитај ми чланак

ЗАСТАРЕЛОСТ – привилегија осумњичених блиских власти

0

Застаревање кривичног гоњења против одбеглог бизнисмена Богољуба Карића по ко зна који пут је отворило питање одговорности судија и тужилаца који годинама захваљујући неажурности и законима спречавају утврђивање одговорности осумњичених који су блиско повезани са влашћу.

y

Фото: Пеђа Милосављевић

Застаревање кривичног гоњења против одбеглог бизнисмена Богољуба Карића по ко зна који пут је отворило питање одговорности судија и тужилаца који годинама захваљујући неажурности и законима спречавају утврђивање одговорности осумњичених који су блиско повезани са влашћу.

Саговорници Данаса из правосуђа истичу да је највећа одговорност за застаревање ових предмета на тужиоцима и судијама који су подлегли политичким притисцима. Они сматрају да је реч углавном о људима блиским Слободану Милошевићу и некадашњим властима, чији су представници и данас на највишим положајима у држави, као и да би надлежни требало озбиљно да се позабаве проблемом застаревања кривичних поступака.

Једно од потенцијалних решења, могло би да буде примењивање „француског модела“, према коме застарелост престаје да тече чим започне истражни поступак, а не као у Србији да се води од момента када се уђе у предистражни поступак.

Адвокат Мирослав Тодоровић, бивши судија Окружног суда у Београду, напомиње да је закон јасан, а да једино није јасно зашто се онима који су у бекству није судило у одсуству, чиме би се на једноставан начин избегло наступање апсолутне застарелости.

– Тужилац је дужан да води рачуна о поступку. По закону, суд без његовог предлога не може да започне суђење у одсуству, што значи да је највећа одговорност за застаревање ових предмета на тужиоцима. Сматрам да сва та застаревања случајева треба преиспитати, не у смислу да тужиоци треба да оду у затвор, већ да уколико нису способни да обављају свој посао, буду склоњени са тог места – каже Тодоровић.

Владимир Гајић, адвокат, осврнуо се на случај Богољуба Карића и коалицију његове странке са СНС-ом у прошлом и садашњем сазиву парламента.

– Застаревање у овом случају, као и у осталим случајевима које наводите, је привилегија коју окривљеном омогућава власт. Како у Србији немамо ни независне судове, ни самостално тужилаштво, јасно је да извршна власт може да исходује било који поступак на суду – закључује Гајић.

Управо је случај Богољуба Карића, који се десет година налази у бекству, а кога је тужилац теретио за злоупотребу службеног положаја, то јест за „испумпавање“ 60 милиона евра из компаније Мобтел, најбоље показао сав „сјај“ српског правосудног система.

Француски модел

У српском правосуђу, на годишњем нивоу, застари око хиљаду случајева. Решење за овакво хронично застаревање поступака могли бисмо, када би за то постојала политичка воља, да препишемо из европског законодавства. На пример, у француском правосуђу које нарочито поштује ону максиму из корпуса људских права да „свако има право на суђење у разумном року“, када у предмету започне истражни поступак – рок за застаревање престаје да тече.

Зоран Ивошевић, професор Правног факултета Унивезитета Унион, каже за Данас да се оваква пракса не примењује само у случајевима људи блиских власти деведесетих, већ и на поједине универзитетске професоре.

– Сетимо се „Афере индекс“ на крагујевачком универзитету. Тај поступак ни после осам година није окончан и стиче се утисак да се чека да дође до застарелости. Наши судови су, на жалост, још увек под утицајем извршне, али и законодавне власти и зато се у тим деликатним политичким предметима једноставно не усуђују да раде свој посао, него оклевају док оптужница не застари.

Што се тиче случаја застаревања у поступку против Богољуба Карића, ситуација је сасвим јасна. Он је преко своје партије, коју сада воде његова жена и брат, поново успео да се укључи у владајуће структуре путем коалиције са СНС-ом, што је још један доказ да је застаревање појединих поступака у блиском сродству са политиком – закључује Ивошевић.

Милан Антонијевић, директор Комитета правника за људска права „Јуком“, сматра да је рок за застаревање случајева довољно дуг да се поступци доведу до краја и да би Високи савет судства као и Државно веће тужилаштва морало да се озбиљно позабави сваким од наведених случајева.

– Јавност мора бити упозната о разлозима за застаревање ових случајева, зато што су ови поступци трајали изузетно дуго и притом нанели штету и буџету Србије као и онима који су оштећени – рекао је Антонијевић за Данас.

Случајеви

Бивши председнички кандидат и лидер покрета „Снага Србије“ није једини који је услед застарелости избегао да стане на један од тасова римске богиње Јустиције.

Случај „Газда Језда“

Оптужба против Јездимира Васиљевића, некадашњег власника пирамидалне штедионице „Југоскандик“, који је бежао из земље у два наврата 1993. и 2006. године , одбачена је 2013. године правоснажном одлуком Апелационог суда “ због процесних разлога застарелости кривичног гоњења“. Наиме, Апелациони суд је преиначио правну квалификацију дела које терети Васиљевића из „злоупотребе службеног положаја“ у „злоупотребу положаја одговорног лица“ .

Како је за прво кривично дело предвиђена казна од 12 година затвора, а за злоупотребу положаја одговорног лица 10, самим тим је и скраћен рок за застарелост са 24 на 20 година. Поједини београдски медији наводе да Газда Језда данас живи у изнајмљеном стану и да је у веома тешкој финансијској ситуацији.

Случај Михаља Кертеса

Бивши директор Управе царина Михаљ Кертес, који је оптужен за изношење новца на Кипар за време владавине Слободана Милошевића, ослобођен је услед апсолутне застарелости кривичног дела која је наступила 5. октобра 2010. године. Кертес је оптужен да је у периоду од 1994. до 2000. године око 38 милиона немачких марака, које је без икаквог правног основа узео из предузећа којим је управљао, без одобрења Народне банке Југославије изнео на Кипар.

Случај Владике Пахомија

Владика врањски Пахомије (Томислав Гачић), био је оптужен за сексуално злостављање четворице момака са богословије а у јавности су се чак појављивали и наговештаји о постојању компромитујућих снимака владике са дечацима. Неки од богослова су јавно говорили како их је владика Пахомије у ситне сате „посећивао“ у њиховим собама. Међутим, вештом опструкцијом рада правосудних органа, поступак је доведен у стање застарелости. Владика Пахомије је у време поступка тврдио да је суђење део завере коју против њега воде стране обавештајне службе у сарадњи са лобистима унутар цркве.

Случај владике Илариона

Још један владика Српске православне цркве био је оптужен за недозвољене полне радње са малолетним лицима. Тадашњи старешина манастира Хопово ухапшен је 2001. године а пет година касније осуђен је на десет месеци затвора. Међутим, Врховни суд Србије 2007. године наложио је ново суђење поводом поменутог предмета, а случај је у међувремену застарео.

Случај Марка Милошевића

Марко Милошевић, син тадашњег председника СР Југославије Слободана Милошевића, у септембру 2010. у Русији је дочекао одлуку Основног суда у Пожаревцу којом се поступак за пребијање тројице активиста Отпора обуставља. Као и у случају Васиљевића, Кертеса и Карића, уследила је апсолутна застарелост. Двојица од тројице момака, приликом насртаја Марка Милошевића, задобила су тешке телесне повреде. Милошевић данас са породицом живи у Русији и ужива привилегије и заштиту коју му пружа руски државни врх.

Случај Марије Милошевић

Ћерка Слободана Милошевића осуђена је на осам месеци затвора због неовлашћеног поседовања оружја и изазивања опште опасности. Подсећамо, она је приликом хапшења Милошевића у једном тренутку изашла испред породичне куће и уз повике „не дај се, тата“ испалила више хитаца у ваздух. Пресуда је поништена 2002. године а ново суђење започело је две године касније. Од тада је Милошевић престала да се одазива позивима за рочишта а оптужница је застарела 2007. године.

Случај Мире Марковић

Против удовице Слободана Милошевића покренут је поступак за незаконито додељивање станова у власништву државе. Како је Марковић мало после изручење њеног супруга Хагу са сином побегла у Русију, суђење је одлагано укупно пре пута да би поступак 2012. године коначно застарео.

Случај Братиславе Бубе Морине

Бивша комесарка за избеглице Буба Морина 2001. године је оптужена за злоупотребу службеног положаја, јер је покушала да изврши притисак како би се њеном сину противзаконито доделио стан у државном власништву. Поступак против бивше високе функционерке ЈУЛ-а застарео је десет година након подизања оптужнице.

Случај Пецони

Бизнисмен Предраг Ранковић Пецони оптужен је 2004. године за утају пореза у износу од 2,6 милиона евра. У току поступка против власника „Инвеј групе“ промењено је шест судија, а оптужница је застарела 2012. године.