Прочитај ми чланак
Од Енглеза има шта да се научи, јер док ми ни људима који су заслужни не указујемо довољно поштовања, они славе чак и животиоње које су на неки начин „помогле њихову ствар“.
Када је запуцали британски топови, Немци су знали да је игра завршена. Брод „Дрезден” је тонуо, а посада је скакала са брода. Међу последњима, ратну крстарицу је напустила огромна крмача, која је скочила у воду.
Три месеца раније, „Дрезден” је био једина немачка крстарица која је успела да побегне читава после Битке код Фокландских острва, на почетку Првог светског рата. Бежећи на југ, „Дрезден” се после неког времена укотвио у близини Чилеа. Међутим, британски бродови „Глазгов” и „Кент” сустигли су немачку крстарицу 14. марта 1915. Присиљени на безусловну предају, Немци су потопили свој брод да би избегли да га заплене савезници.
Док су неки Британци отишли на обалу да сакупљају преживеле бродоломнике, други су гледали да узму шта се може од плена који је преостао са олупине. Између осталог, успели су да „заробе”гумени чамац, весла, куку за брод, бове, шест столица, лежаљке, метле, бранике, па и буре црног вина које је пловило потпуно неоштећено. А ту се нашла и свиња, која је, прешавши на британски брод, постала цењени члан посаде, жива маскота. Упркос томе што се радило о крмачи, морнари са „Глазгова” дали су јој име адмирала немачке морнарице Фон Тирпица и још је, у шали, одликовали немачким војним одликовањем – Гвозденим крстом, за оданост – зато што је до краја остала на матичном броду.
Неко време Тирпиц је живела чаробним животом на броду, пре него што је пребачена у полигон Краљевске морнарице у луци Портсмут (Енглеска) 1916. Била је у добром друштву: ту су биле кокошке, патке, гуске, па чак и један кенгур. Нажалост, Тирпиц је постала проблематична. Када је упала код пилића да би узела њихову храну, предузете су радикалне мере. Свиња је убачена у комби (за то је било потребно десеторо људи) и пребачена у „притвор” у Кранвел, где је била база тек основане Краљевске авијације.
Нешто касније, 1917, у Тајмсу је осванула вест да ће „животиња бити понуђена на продају у корист британског Црвеног крста”, и Тирпиц је продата на аукцији, заједно са још неколико ствари, на имању Ерла од Шрузберија Чарлса Четвинда-Талбота. У данима пре добротворне аукције, заинтересоване муштерије могле су да виде „историјску” свињу у шталама хотела Гросвенор у Честеру. Када је надметање завршено, Тирпиц је продата за 400 гвинеја, што је око 20 хиљада данашњих фунти!
Није најјасније шта се касније тачно догађало, осим да је славна свиња бар још два пута била на аукцијама, пре него што је завршила свој животни пут, 1919. Не зна се да ли је завршила на нечијем тањиру или је умрла природном смрћу, једино је сигурно да је шести војвода од Портланда Вилијам Кавендиш-Бентинк, њен тадашњи власник, препарирао крмачину главу и поклонио је Краљевском војном музеју у Лондону.
Када је овај музеј отворио врата за јавност 9. јуна 1920, догађају је присуствовао и краљ Џорџ Пети, а само током августа поставку је видело невероватних 94.179 поседилаца – многи од њих дивили су се управо Тирпициној глави. Војвода од Портланда је дао и да се од крмачиних папака направи посебна композиција, у комбинацији са виљушком и ножем. Преживели „земни остаци” на крају су спојени и сада су заједно у у колекцији Краљевског војног музеја.
Глава чувене свиње тренутно је на репарацији, где је припремају за најновију „авантуру”: почасно место у потпуно новим галеријама Краљевског музеја које ће бити отворене током 2014.
(Вечерње новости)
