Pročitaj mi članak

SRBI U „NAJFASCINANTNIJEM“ EKSPERIMENTU u istoriji astronomije

0

Da li ste znali da tim srpskih naučnika radi na izgradnji LSST (Large Synoptic Survey Telescope) koji može da promeni sve što smo dosad znali o kosmosu? Štaviše, oni su bili među prvim međunarodnim stručnjacima koji su se priključili grandioznom projektu vrednom 1,2 milijarde dolara.

Фото: lsst.org

Фото: lsst.org

“Замислите да седите пред телевизором који има нормалан број телевизијских канала. Један минут касније, добијате још 10.000 програма. Следећих 60 секунди још толико и тако у недоглед. Како да одлучите шта да гледате?”, каже др Жељко Ивезић са Универзитета у Вашингтону, који је пореклом из Хрватске и члан ЛССТ тима. Телевизијски канали у његовој аналогији су слике свемира које ће на сваких 60 секунди снимати велики телескоп, а за “одабир канала” задужен је софтвер на ком раде научници из Србије.

Извезић је заједно са др Дарком Јевремовићем, лидером тима који ради на поменутом софтверу, др Мариом Јурићем, стручњаком за податке ЛССТ тима и Ендрјуом Конолијем, једним од главних истраживача на пројекту, учествовао у трибини “Свемир 2.0” с циљем да широј јавности представи револуционарни телескоп.

Трибина је одржана као пратећи програм велике научне конференције LSST@Europe, која се у част српским стручњацима који раде на овом великом пројекту одржава у Београду од 20. до 24. јуна.

У препуној сали “Aмерикана” у Дому омладине, посетиоци су могли да чују детаље о ЛССТ пројекту и сазнају зашто је телескоп на врху планине Пачон (Cerro Pachón) у Чилеу толико важан за астрономију.

О каквој “машини” је реч?

“Л”, односно “Ларџ” у њеном називу односи се на велике димензије примарног огледала телескопа, које је пречника 8,4 метра, највећу дигиталну камеру на свету, слике које ће покривати простор 49 пута већи од површине пуног месеца у једној експозицији, као и највећу јавну базу података, која ће настати захваљујући његовом раду.

“С”, или “Синоптик”, односи се на свеобухватност истраживања које ће бити изводљиво захваљујући овом телескопу. ЛССТ ће бележити на милијарде објеката у шест боја са прецизношћу без преседана.

Друго “С”, односно “С’рвеј”, означава континуирано праћење дешавања у космосу и детектовање промена у реалном времену на основу којих ће током деценије његовог рада настати на десетине петабајта података о свемиру.

“Т” у називу се односи на телескоп, али је ЛССТ и више од тога, јер се ова опсерваторијска јединица састоји од телескопа, камере и система за управљање подацима који ће се испоручивати другим астрономским станицама.

Циљеви пројекта

“Један од главних циљева пројекта је мерење галаксија и супернова, као и других референтних објеката у свемиру, како бисмо мерили и ширење свемира”, објашњава Ивезић.

“То ће нам омогућити и да коначно сазнамо да ли тамна енергија постоји или не, односно да испитамо тачност теорије релативности”.

Фото: lsst.org

Фото: lsst.org

Поред тога, астрономи ће проучавати све промене на небу, укључујући позиције извора светлости, а након десетогодишњег истраживања постојаће чак 1.000 опсервација сваке тачке на небу.

Истовремено, биће направљене две најдетаљније мапе до сада: мапа наше галаксије Млечног пута и мапа Сунчевог система.

Важна улога огледаће се и у препознавању по Земљу потенцијално опасних астероида.

“На сваких 15 милиона година имамо барем по један удар астероида довољно снажан да промени ток цивилизације и живота на Земљи”, објашњава др Марио Јурић.

“Зато желимо да знамо да ли има астероида који су на путу ка Земљи, чак и ако нису довољно велики да збришу сав живот са планете. Захваљујући ЛССТ моћи ћемо да пратимо највећи део астероида у нашем окружењу и проценимо да ли ће неки од њих макар и за више деценија стићи до Земље. Aко бисмо сазнали да ће неки од њих ударити у Земљу за неких педесет година, онда бисмо можда нашли начин да то и спречимо”.

Зашто је ЛССТ другачији од осталих?

“Сваке ноћи ће ЛССТ прикупљати 15 терабајта нових слика, а за гледање сваке од њих било би вам потребно 1.500 телевизијских екрана високе резолуције”, каже др Ендрју Коноли који овај пројекат сматра „најфасцинантнијим експериментом у историји астрономије“.

Завршетак телескопа очекује се крајем 2019, а после тога следе скоро три године тестирања и калибрације инструмената и завршетак камере. Први почетак прикупљања астрономских података планиран је за крај 2022. године, а радна фаза ће трајати барем десет година.

Рачунари пореде сваку од фотографија са претходном, како би пронашли било какву промену. Сваку промену детектују, измере објекат о ком је реч и његову светлост, а онда то ставља у „пакете“ које астрономи називају „алерт“-овима и шаљу свим научницима који су заинтересовани за такву врсту дешавања на небу.

Поента је да процес буде потпуно аутоматизован, јер слике стижу на сваких 40 секунди и што је више људи укључено у процес, то је већа могућност грешке.

“Телескопи су скупе ‘играчке’ – неки од њих ‘троше’ и до 100.000 долара за ноћ”, каже Коноли. “Међутим, захваљујући ЛССТ-у, моћи да буду обавештени о дешавањима у свемиру који су предмет њиховог интересовања и то у року од 60 секунди од тренутка снимања фотографије”

ЛССТ ће током свог радног века дати количину података која је већа од садржаја свих књига, магазина и новина које су настале још од Гутенбергове машине. Таква количина података затева пажљиво филтрирање, сет алгоритама који смањују број алертова само на оне релевантне и у почетним фазама пројекта од велике користи су симулатори, који тестирају ефикасност система и пре почетка рада.

Управо на том симулатору осим др Дарка Јевремовића, раде и др Лука Поповић, научни саветник Aстрономске обсерваторије Београд (AОБ), руководилац за вангалактичку астрономију, др Драгана Илић са Математичког факултета, др Владимир Срећковић са Института за физику и др Саша Симић са Универзитета у Крагујевцу. Aнгажовани су студенти докторских студија Вељко Вујчић (AОБ, ФОН) и Јован Aлексић (AОБ, Математички факултет).

Део њиховог софтвера требало би да буде употребљен и у реалном ЛССТ.