Прочитај ми чланакБИО сам Гугл и пре „Гугла“! Овако се Ненад Гугл (36), професор српског језика и књижевности у Трећој београдској гимназији шали на свој рачун. Његови пријатељи тврде да као „презимењак“ најчувенијег интернет претраживача, барата мноштвом информација и да је пун корисних савета, па не чуди што је многима сигурнији извор података од самог „Гугла“ или енциклопедије. Ненад, пак, само скромно каже: „Трудим се да радом, послом и свакодневним учењем том презимену дам садржај.“
Не спори Ненад да је његово презиме често „главна тема“ бројних анегдота. Кад се представи именом и презименом, има, каже, оних који мисле да је посреди шала или да му је презиме у ствари надимак.
– Колегиница у Гимназији је дуго мислила да ми је Гугл надимак па је, у зборници, једном другим колегама рекла: „Што га тако ословљавате кад човек има своје име и презиме“ – прича нам Ненад. – А, кад се представим ученицима, обично неко добаци: „Види га, променио презиме.“ Одељење којем сам био разредни старешина решило је једном да се нашали, па су на час сви дошли у мајицама на којима је на енглеском писало „аск Гоогле“. Свима је у почетку интересантно, док се не навикну.
БУЂЕЊЕ УЗ „ГУГЛ„
ОД свих анегдота због презимена, најдража ми је она са супругом Драганом – открива нам Ненад. – Кад сам јој се представио, насмејала се и рекла ми: – Ништа необично, ионако се уз „Гугл“ будим свако јутро! Сада је и она Гугл, а имамо и два мала Гугла – сина и ћерку.
Да професор Гугл, на најбољи начин „оправдава“ своје презиме говоре његова дела. Познат је мотивациони говорник и од оних је педагога који чине све како би на часовима разбудили омладину и њихова интересовања. Поборник је и модерних технологија у учионицама и један од покретача портала „предавања.цом“, на ком професори држе видео-предавања из школског градива. Овом начину образовања придружују се и старији који су спремни да уче и усавршавају се, пратећи онлајн лекције.
– Заблуда је да су млади данас залуђени само интернетом – тврди професор Гугл. – Средњошколци су, знам то са часова, отворени за нова сазнања, не беже од дискусија и жуде за озбиљним, „дубоким“ темама. Важно је само да се обраде и предоче им се на њима близак и разумљив начин.
У шали, професору кажемо да је очигледно колико је спреман на „гуглање“ са свима који су жељни учења и образовања.
– А шта „Гугл“ каже о презимену Гугл? – питамо га.
– Претраживач ми није био потребан јер имам породично предање – одговара Ненад и открива нам невероватну причу о привржености, оданости и љубави породице Гугл према Србији. – Чукундеда Антоан Гугл из Фландрије је дошао у Србију. Био је саобраћајни инжењер и, у то време, радио је на осавремењавању чувене линије „Оријент експреса“ кроз Србију. Овде је упознао моју чукунбабу Милицу, венчали су се и добили сина Камила. Камил је, такође, био саобраћајни инжењер, песник, активан члан Радикалне странке Николе Пашића.
Када се Камил оженио Даринком, примио је православље, а она је била из Чакова у Румунији, места рођења Доситеја Обрадовића. Даринка и Камил су живели у Крушевцу и имали су сина Предрага.
– Почетком Првог светског рата, Камил је, у Крушевцу, преминуо од туберкулозе – наставља Ненад. – Прабака Даринка и мој деда Предраг, тада двогодишњак, заробљени су и одведени у логор Нежидер у Мађарској. Преживели су све страхоте и вратили се у Србију. Прабака Десанка је била дама на двору краља Александра Карађорђевића, а Предраг се школовао, постао официр, оженио се и добио двоје деце – Даринку и Радмила, мог оца.
На почетку Другог светског рата, Предраг је заробљен у Македонији.
– Приликом разврставања војника и официра по вери и нацији, Немци су, због презимена, деду Предрага питали је ли германског порекла, а он је рекао да је Србин и стао је на српску страну – поносно говори Ненад. – Одведен је у логор, по други пут. После рата остао је у Минхену јер је био антикомуниста, а бака је са мојим оцем и тетком живела у Београду све до 1956. године. Тада су Американци одобрили кредит Југославији уз услов да породицама политичких емиграната дозволе да се иселе и споје са својим најмилијима.
Тако су у Минхену, Радмило и Даринка Гугл, први пут после 1941. поново видели оца Предрага.
– Тата је са 17 година дошао у Немачку – прича Предраг. – Живео је и школовао се у Минхену. Али је желео да се ожени искључиво Српкињом. У једном клубу у ком се окупљала емиграција, 1977. године на Бадње вече, упознао је моју мајку Добрилу која је из Чачка пут Немачке кренула тражећи посао… Венчали су се, а у Минхену смо рођени и моја браћа Небојша и Немања и ја.
Али, жеља Радмила Гугла била је да се врати у Србију.
– Остварила му се 1986. године – каже Ненад. – Тада смо се трајно вратили у Србију. Родитељи су направили кућу у Чачку и нас тројица смо одрасли тамо, на Морави, у Србији…
ПИСАЦ ТРИЛЕРА
ОСИМ што је професор српског језика, Ненад Гугл је и писац. Недавно је објавио роман „Умро сам у петак“ чија је недавна промоција у СКЦ била врло посећена и запажена.
– Роман је психолошко-филозофски трилер о човеку какав јесте и какав би могао да буде – каже наш саговорник. – Жеља ми је да покрене преиспитавање ставова читалаца и да им помогне да изграде нове. Напет је, исприповедан на савремен начин, слојевит, и како ми рекоше – чита се у даху.
