Pročitaj mi članakOliveti, nekada tehnološki gigant iz Italije, bio je na putu da postane evropski "Silicijumska dolina". Njegov pad ostaje misterija, obeležena nesrećama, intrigama i mogućim uticajem CIA.
Оливети, италијанска компанија позната по својим иновативним писаћим машинама и првим рачунарима, имала је све предуслове да постане водећи технолошки гигант у Европи. Основан 1908. године у Иврији, малом граду на северу Италије, Оливети је почео са производњом писаћих машина, али убрзо се проширио и на производњу електронских уређаја. Под руководством Адриана Оливетија, компанија је усвојила нову филозофију пословања која је стављала раднике у центар пажње, пружајући им природно осветљење, културне услуге, стамбене погодности, па чак и девет месеци породиљског одсуства.
У 1950-им годинама, Оливети је лансирао револуционарни компјутер Elea 9003, први на свету са полупроводницима, који је убрзо надмашио чак и америчке конкуренте. Са оваквим иновацијама, Италија је била на прагу да постане центар глобалне технологије, али тај потенцијал није остварен.
У целој бившој Југославији, Оливети рачунари били су симбол рачунарске изврсности и врхунског квалитета. Све велике фирме и банке у земљи ослањале су се на Оливетијеву технологију, која је обезбеђивала поузданост и снагу обраде података на којима су многе компаније изградиле своје пословање. Оливети је тада био синоним за најсавременије рачунаре, а ова италијанска компанија имала је огроман утицај на дигитални напредак у Југославији.
Смрт Адриана Оливетија и његовог блиског сарадника, инжењера Мариа Чиуа, оставила је компанију без њених визионара. Трагичне околности њихове смрти, због чега су настале разне теорије о утицају ЦИА-е, додатно су подгрејале сумње о могућим притисцима да се Оливети заустави у својој технолошкој експанзији.
Иако је компанија наставила да функционише, услед недовољног финансирања и недостатка подршке за развој иновативних производа, Оливети је полако почео да губи корак са глобалном конкуренцијом. Године 1964, компанија је продала своје истраживачке лабораторије General Electric-у, чиме су бројне иновације завршиле у америчким рукама. На крају, због лоших одлука и конзервативног погледа на тржиште, Оливети је потпуно изгубио водећу улогу у индустрији рачунара.
До раних 2000-их, компанија је постала део Telecom Italia-е, која је користила бренд за производњу јефтиних уређаја за италијанско тржиште. Пожар 2013. године уништио је последње трагове некадашњег технолошког гиганта, остављајући иза себе пусто сећање на оно што је Оливети некада био.
Оливетијев пад је подсетник на пропуштене шансе и промашене прилике. Да је тадашња Италија имала другачији однос према технологији и иновацијама, могла је да постане глобални технолошки центар, европска „Силицијумска долина“.
