Прочитај ми чланак
Момир Марић је апсолвент Правног факултета у Крагујевцу. Од дипломе га дели пет испита, које управо спрема. Ништа ту не би било необично да Момир у јуну 2013. не пуни 60 година!
Бруцош је постао још 1973. Добро је учио, „у року“ стигао до звања апсолвента и онда стао – више од три деценије, па је сада старији од већине својих професора!
– Паузу сам правио мало због љубави, а више због обавеза. Отишао сам у војску, а онда се запослио као секретар крагујевачке Месне заједнице Драгобраћа. Диплома ми није била потребна за тај посао, али сам ипак „степеновао“ факултет. Засновао сам породицу, добио два сина и обојица су ми сада колеге – старији је на другој години факултета, а млађи је летос уписао студије. Водим се тиме да није битна форма него суштина, шта могу да пружим. А могу много, и у животу и на послу: добар сам чиновник, сликам, пишем поезију, израђујем фонтане, дуборезе у камену, гајим воће и имам винограде – објашњава Момир зашто још није дипломирао.
– Окончао сам сезонске пољопривредне радове, па имам времена за учење. У новембру обнављам апсолвентски стаж, по девети пут! Дао сам себи рок да до средине идуће године изађем из тог „деветог круга студентског пакла“. Оцу сам се на самрти заветовао да ћу стећи диплому. Уосталом, донет је нови закон који „вечитим студентима“ налаже да студије заврше до 1. октобра 2014. или могу да забораве да су икада студирали. А да се не лажемо, с дипломом ћу и увећати основицу за пензију, у коју одлазим за пет година – кроз смех каже Момир.
Шеретски додаје да се доскора, при упознавању са људима, представљао као Момир Марић, студент.
– Више то не радим. Сед сам, броцушима могу и деда да будем, па људи мисле да их зезам кад кажем да ћу из амфитеатра право у пензију!
Момир је ових дана, боље речено ноћи, прилегао на Процесно право.
– Учим од девет увече па до један, два ујутру. После Процесног очекују ме испити из Привредног права, Међународно-трговинског, Криминологије с пенологијом и Радног права – наводи Марић.
Мангупирање по Београду
– Моја љубав је сликарство. Ликовну академију нисам уписао јер ми је покојни отац рекао да „нема пара за моје мангупирање по Београду“. Тако сам међу факултетима у Крагујевцу одабрао право иако га никада нисам волео – вели седокоси студент.
Младост лудост
– Учим и више него што је потребно за добру оцену. Знам ја да ће професори имати нижи критеријум, благонаклоно гледати на моју „младалачку лудост“, али не желим попуст. Уосталом, ја сам довољно зрео студент, са оволиким животним и радним искуством на материју коју обрађујем гледам „одозго“.
(Курир)
