Прочитај ми чланакНеким људима је неупоредиво лакше да број пића која конзумирају сведу на подношљиву меру, него да потпуно апстинирају.
Адријен више не пије седам дана недељно и не проводи суботе покушавајући да се отрезни. Не мора да брине да ће је деца увек виђати са чашом вина у руци.
Али ова терапеуткиња из Индијане, која пристаје да јој се објави само име, ипак пије. Уз подршку групе за „смањење штете“ која у Еванстону, Илиноис, помаже људима да редукују конзумацију алкохола, Адријен пије упола мање него раније, углавном чашицу или две на слављима или кад изађе са партнером.
„Осећам се као да сам на правом путу. Била ми је потребна помоћ и добијам је, тако да ми је боље“, каже она.
„Смањење штете“ или контролисано пијење током кога особе које имају проблема са алкохолом, али још увек не могу да се сврстају у алкохоличаре, редукују унос пића, али не апстинирају, ретка је и контроверзна терапија у земљи која има јаку традицију програма од 12 тачака какве нуде организације попут Анонимних алкохоличара (АА). Ипак, велики број истраживања показује да и смањење штете помаже.
„Смањење штете је ефикасан начин за борбу против алкохолизма“, каже Кети Виткјевиц, професорка психологије на Универзитету Њу Мексика и главни аутор овогодишње студије која је доказала да се они који смање конзумацију алкохола током терапије суочавају са мањим бројем последица повезаних са пићем, а и у бољем су менталном стању.
„Ефикасна је колико и други приступи, а у неким случајевима и делотворнија, нарочито када узмете у обзир да многи људи не желе да престану да пију. И зато, ако им понудимо механизме да смање пиће, онда ће тако смањити и штету.“
АПСТИНЕНЦИЈА ИЛИ УМЕРЕНОСТ
Констанс Шарф, директорка центра за одвикавање Клифсајд Малибу у Калифорнији, скептична је према овом методу. Покушати да пијете мање је фино ако настојите да утврдите имате ли проблем са алкохолом, сматра Шерфова, али ако вам је тешко да прекинете, баш то је знак да треба да се потпуно уздржавате.
Она доводи у питање вредност терапије која је фокусирана на смањење или ограничавање количине алкохола.
„Ако вам је потребна толика подршка да постанете умерени, онда сте већ прешли линију и морате да будете у програму заснованом на апстинирању“, сматра Шерфова.
Адријен, која се ближи тридесетој и има троје деце млађе од 14 година, покушала је да апстинира. Годину дана је успешно била трезна после терапије у АА, али није била задовољна тим искуством.
„Проводила сам доста времена у подрумима цркве, радећи оно за шта не мислим да је додало неки смисао мом животу“, објашњава. „Склањала сам се од родбине и пријатеља. И нисам уживала што ми нешто страшно стално лебди над главом. На састанцима можете да чујете ствари попут: ‘Ох, твоја болест је на паркингу и ради склекове“, или ‘Ако одеш, чекају те само затвор, болнице и смрт.“
Адријен је потражила алтернативу на интернету. У крају у коме је живела било је 400 састанака АА недељно, али једина група за сузбијање штете била је удаљена сат и по од њеног дома. Ипак је отишла на састанак у Чикашки терапеутски центар за смањење штете у Еванстону и већ три месеца посећује тамошње сеансе, а започела је и индивидуалну терапију са социјалним радником у центру Колином Питерсом.
Са њим је разговарала о свом систему вредности и циљевима лечења, као и о разлозима зашто превише пије и ситуацијама у којима то чини. Питер јој је дао практичне савете и помогао да формулише стратегију.
ЦИЉ СУ ДВА ПИЋА ДНЕВНО
Адријен каже да је за три месеца терапије посрнула једном: напила се од текиле када је изашла са пријатељима. Иначе успева да остане умерена. Сада пије четири дана недељно уместо седам, и за то време попије можда 15 пића, док би раније попила 30. У исто време узима и лек налтреxоне, опиоидни антагонист који блокира еуфорију од алкохола и смањује жудњу за њим.
Терапија не иде лоше, каже она. „Понекад желим да попијем више него што треба, и то је оно на чему радим.“
Још један Питеров клијент, чикашки лекар који не жели да каже своје име да не би угрозио каријеру, такође напредује на путу ка умерености. Када је затражио помоћ, већ је прешао са једне чаше вина после вечере на две, па на три. Није пратио колико пије, али је једне вечери схватио да је попио флашу вина.
Зна да АА могу да помогну неким људима, али не мисли да су прави избор за њега. „Неки њихови аспекти као што је виша сила… Нисам против вере, али то ми је некако мистично“, каже.
Пре три године почео је да похађа Питерову групу у Еванстону и годину и по дана пролази кроз индивидуалну терапију.
Данас апстинира сваког јануара, и обично испоштује циљ од највише 14 пића недељно или два дневно. Боље спава, боље се осећа и лакше му је да контролише тежину.
„Јако сам задовољан“, каже о програму смањења штете. „Није једноставно – признати то, радити, читати приручник, довући се до Еванстона у понедељак увече кад сте уморни – све је тешко. Али мој однос према алкохолу није било онакав какав сам желео и предузео сам кораке да то променим.“
