Прочитај ми чланаку земљама средње и источне Европе највише штеде Аустријанци и то у просеку 259 евра месечно, следе Словенци са 111 евра и Чеси који у једном месецу просечно уштеде 105 евра, преноси Јутарњи лист.
Хрвати су пети на тој лествици са 63 евра, одмах иза Мадјара који сваког месеца издвоје 65 евра.
Румуни месечно штеде 57 евра, а Срби у просеку „са стране“ оставе 40 евра.
Хрвати сваког месеца у просеку остављају 469 куна (око 63 евра) „са стране“, а највише штеде млади од 15 до 29 година, и то просечно 587 куна (скоро 79 евра)месечно.
Резултати истраживања које је прошлог месеца у Хрватској спровела агенција ИМАС показали су да мушкарци у Хрватској више штеде, па тако просечно издвајају 551 куну (скоро 74 евра) сваког месеца, што је чак 162 куне (21,75 евра) више од дама.
Иако је просечна уштеда становника Хрватске 41 куну (пет и по евра) мања него прошле године, око 15 одсто градјана рекло је да су у последње две-три године уштедели више.
Највећи број Хрвата, односно 43 одсто, користи класичне облике штедње, 16 посто улаже у животна осигурања, а девет посто у стамбену штедњу.
Инвестициони фондови, деонице и обвезнице избор су за пет посто градјана, а свега четири одсто Хрвата улаже у некретнине.
Најмање популаран избор штедње је улагање у злато и остале племените метали за које се определило тек један посто градјана.
„Релативно висок постотак улагања у класичну штедњу, односно сразмерно низак у алтернативне облике, сугерише да код хрватских градјана још увек преовладава конзервативнији приступ улагању“, рекао је директор Сектора граданства Ерсте банке, Марко Крог.
Додао је да постоји простор за јачање тренда снажнијег коришћења других облика улагања попут инвестиционих фондова, осигурања и добровољних пензионих фондова.
Највећи проблем је што Хрвати заправо не знају коме да се обрате када желе да инвестирају одредјени новчани износ.
Када би имали додатних 4.000 куна месечно (536 евра), више од половине испитаника тај би новац ставио на текући рачун, 38 посто на штедну књижицу или штедни рачун, а за улагања дела или целог тог износа чак 35 посто Хрвата би за савет упитало породицу или пријатеље.
Њих 12 одсто помоћ би тражило од банке, 11 посто би сами истражили на интернету, док чак 46 посто испитаника не би ни тражили савет.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
