Прочитај ми чланак„Ал’ се некад добро јело“, спевао је Ђорђе Балашевић, али и данас се добро једе, само је питање ко то може да плати.
Наиме, Данас је истраживао колико је поскупела храна у кафанама и ресторанима током претходне две, три године и таласа инфлације.
Званична статистика показује да су у септембру ове године у односу на исти месец прошле, угоститељске услуге поскупеле за више од 13 одсто, након што је у септембру прошле године годишњи раст цена ових услуга био преко 12 одсто.
Укупно за више од четвртину поскупели су храна и пиће у ресторанима и кафићима показују статистички подаци. А ми смо погледали у јеловнике ресторана данас и пре две, три године, захваљујући рецензијама муштерија и сликама јеловника и рачуна.
Судећи по томе, делује да је инфлација у кафанама знатно већа од оног што каже статистика.
На пример, у једној од најпознатијих печењара у Србији, МБ из Младеновца данас килограм прасећег печења кошта 3.500 динара. У августу 2022. године коштало је, из овог угла може се рећи и свега, 1.500 динара.
Јагњеће печење се за мало више од две године поскупело са 2.000 динара на 4.000 динара у овом угоститељском објекту.
У такође чувеној кафани Грмеч у Београду, килограм телетине испод сача је пре две године коштао 3.100 динара, а сада је у јеловнику цена 5.800 динара.
Поскупео је и роштиљ, па је тако порција ћевапа или пљескавица поскупела са 690 на 1.150 динара.
Наишли смо и на мени ресторана Три шешира из Скадарлије и то из 2019. године. Тада су ћевапи коштали 710 динара, а Карађорђева шницла 980 динара. Бифтек је коштао 1.800 динара.
Сада ћевапи коштају 1.14о динара, а Карађорђева 1.460 динара. Бифтек је 3.220 динара.
Овако изгледају јеловници у већини кафана, ако не у висини цена, а оно свакако по висини поскупљења.
У јуну 2022. године у Новом Саду је порција од десет ћевапа коштала од 440 до, тада прилично скупих, 680 динара у појединим ресторанима.
Ћевапи су поскупели за две године, на од 700 па до 1.200 динара. Цене салата су удвостручене, са 300 на 600 динара, у просеку.
У јуну 2022. године у Новом Саду за малу каприћозу, пречника 32 центиметра, морало се издвојити 370 динара у локалима на периферији, док се њена цена у хотелским ресторанима у центру града ишла до 1.160 динара. Велику каприћозу, пречника 50 центиметара, муштерије су плаћале од 780 до 1.500 динара.
– Све је наравно поскупело, јер ни кафеџије не могу да нађу рачуницу. Дажбине су скупље, набавка је скупља, о ренти локала да не причам. Ако хоцес локал на добром месту, рачунај 1.000 евра месечно. Тешко се налазе и радници, дневнице су веће и тако редом… Чак и моји другари ми некад кажу да ће рађе остати код куће и попити три пива него доћи код мене у кафану и ја то разумем – каже нам кроз смех новосадски кафеџија Коле.
Телећа чорба у ресторанима у Крагујевцу данас кошта од 360 па до 650 динара, у зависности колико је ресторан на ексклузиван. А пре мало више од две године коштала је 180 до 260 динара. Више него дупло јефтиније.
Слично је и са роштиљем. Ћевапи који су у јуну 2022. коштали 500 до 700 динара, у Крагујевцу сада иду од 800 до 1.100 динара.
Килограм прасећег печења је тада коштао у срцу Шумадије 1.800 динара, а данас 2.500 динара за килограм.
Нови Пазар је чувен по истоименим ћевапима. Пре две и по године порција је коштала 500 динара, а данас 800 динара. Поскупљење – 60 одсто.
У Зајечару је печење јагњеће 4.000 динара, а прасетина 3.000 динара данас. Пре две и по године, прасетина је коштала 2.000, а јагњетина 2.500 динара.
Чорба је поскупела са тадашњих око 150 динара на садашњих око 300 динара за порцију.
И пице су поскупеле, за две године са око 600-700 динара на 900 динара па навише, у зависности у којој пицерији се руча, али наравно и од врсте пице.
Мања, али егзотична пица у познатијим београдским пицеријама кошта и до 1.300 динара.
Пица у ресторанимау Зајечару је 2022. коштала од 500 динара за Маргариту до 700 динара за богатије по садржају. У Новом Пазару у то доба коштале су 300-400 динара.
Времеплов: Пиво и кафа по 50 динара
Један ценовник пића из новосадске кафане из 2005. године, тек је круцијални сведок колико је провод данас папренији. За 20 година, кафане су поскупеле четири до пет пута.
Наравно, тада је и све друго било јефтиније. Евро је вредео 60 динара, дневнице у кафани су биле 400 динара, а данас су 2.500 динара. Јефтиније су биле даџбине и кирије. Па и квадрат стана у то време је био 500, а данас је око 2.500 евра.
Ипак, лепо је погледати данас тај ценовник. Ракије и вињак су те 2005. године у кафанама биле 45 динара, а домаће пиво тек 50 динара. Еспресо са млеком коштао је 50, а виски 100 динара. Бутеља вина била је 600 динара, а које хтео да се потпуно финасијски разигра, могао је да наручи Чивас за 180 динара.
