Прочитај ми чланак

ЈЕДИНА ПОСЕТА НИКОЛЕ ТЕСЛЕ БЕОГРАДУ ДЕСИЛА СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН: Ево где је дочекан

0

Никола Тесла је на данашњи дан први и једини пут посетио Београд 1892. године. Следећег дана га је, са министром просвете Андром Митровићем, у свечану аудијенцију примио тадашњи краљ Србије Александар Обреновић.

Од боравка великог научника српског порекла Николе Тесле у Београду, данас се навршава тачно 120 година.

У Београду је провео укупно 31 сат, од 1. до 3. јуна и одликован је Орденом Светог Саве другог степена.

Током боравка у Београду он је посетио и Народни музеј и Велику школу (односно Универзитет), где се обратио студентима и професорима, а са физичарем Ђорђем Станојевићем, заслужним за почетке електрификације Србије, разговарао је о започетој градњи електричне централе у Београду.

– Ја сам, као што видите и чујете, остао Србин и преко мора, где се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви и да својим знањем и радом подижете славу Српства у свету – рекао је Тесла обраћајући се студентима.

Недалеко од данашње Мостарске петље, на Топчидерском брду, највероватније у вили код Вајфертове пиваре, приређена је велика манифестација у његову част.

Између осталих, том приликом поздравио га је и велики српски песник, лекар Јован Јовановић Змај, прочитавши песму добродошлице Тесли. Тесла је иначе био велики поштовалац Змаја и преводио га је на енглески.

Никола Тесла је рођен 10. јула 1856. у Смиљану, у Лици, тада Војна граница у склопу Аустрије, данас Хрватска.

Рођен је у породици свештеника Српске цркве (тада Карловачка митрополија). Отац му је био православни свештеник, а и мајка потиче из старе свештеничке породице Мандић.

Започео је школовање у родном Смиљану, наставио у Госпићу, Карловцу, студирао је у Грацу и Прагу, али студије никада није привео крају. Пре одласка у САД радио је у Марибору, Пешти, Стразбуру и Паризу.

Европу је напустио 1884. године, у нади да ће му и у Њујорку, тада чувени проналажац и индустријалац Томас Алва Едисон, за чију фирму је радио још у Паризу, помоћи да реализује своје техничке иновације.


У Едисоновој фирми остао је, међутим, мање од године и већ 1885. основао је у Њујорку властиту компанију “Тесла” када је и започео израду првих модела предвиђених за коришћење наизменичне струје – иновација која је преобразила свет. Едисон је, иначе, био велики противник Теслиног изума.

Тих година је у новосадском “Бранику” објављен и први текст, на српском језику, о Теслиним изумима, аутор текста назива га тада “српски Едисон”.

У Европу из Сједињених Држава Тесла је одлазио у два наврата, 1889. и 1892. године и оба пута боравио у родној Лици. Априла 1892. доспео је у Госпић, где је тада живела његова тешко оболела мајка, која је у његовом присуству и умрла, 16. априла.

Месец и по потом, на позив делегације општине града Београда и Инжењерског удружења, допутовао је у Београд.

Никола Тесла, генијални иноватор и опредељени потпуни усамљеник, умро је у јеку Другог светског рата у Њујорку, 7. јануара 1943. године. Урна с његовим пепелом пренета је доцније у Београд и данас се чува се у Музеју Николе Тесле у Београду.

Музеј је од краја 1952. смештен у Крунској улици у репрезентативном здању саграђеном 1929. године, по пројекту Драгише Брашована.

Заоставштина Николе Тесле стигла је у Београд на основу одлуке америчких судских власти, пошто је за јединог Теслиног наследника проглашен његов нећак Сава Косановић. Према Теслиној жељи, Косановић је документацију и личне Теслине предмете пренео у Београд 1951. године.

Музеј поседује преко 160.000 оригиналних докумената, више од 2.000 књига и часописа, преко 1.200 историјско-техничких експоната. Архивска грађа из Теслине заоставштине је 2003. године уписана у регистар Унеска “Памћење света”.

Међународни аеродром у Београду носи име Никола Тесла. Његовим именом названи су Електротехнички институт у Београду који је основан 1936. године, средња техничка школа, библиотека Универзитета у Нишу, две термоелектране у Србији… Споменици Тесли су постављени испред зграде техничких факултета и на аеродрому у Београду.

Датум Теслиног рођења 10. јул, обележава се у Србији као Дан науке. Град Филаделфија у америчкој држави Пенсилванија, прогласио је његов рођендан за званични празник.