Геном дечака са археолошког локалитета Малта у Сибиру, у близини Бајкалског језера, који припада горњем палеолиту, приредио је два велика изненађења археолозима.

Открио им је да су у време последњег леденог доба људи из Европе стигли много даље у Евроазији него што се раније мислило. Иако нису пронађени остаци његове косе или коже, дечакови гени показују да је имао смеђу косу, смеђе очи и пегице по лицу.

Друго изненађење уследило је када су схватили да се његов ДНК – око 25 одсто – подудара са ДНК америчког домородачког становништва.

Одавно се претпостављало да су први људи који су стигли на амерички континент били потомци сибирских народа рођака источних Азијаца. Сада се испоставља да су они били мешавина западних Европљана, који су стигли до Сибира, и житеља тамошње Малта културе.

До тог фасцинантног открића дошао је професор Еске Вилерслев, са Унивезитета у Копенхагену. У ДНК из дечакове надлактице пронашао је маркере који говоре о његовом европском пореклу, што значи да су пре 20.000 година народи који су стигли у Европу много брже напредовали ка истоку и стигли до Сибира.

Занимљиво је да је ДНК показао да је дечак у сродству и са Европљанима и са домородачкиом становништвом Америке, али не и са источним Азијцима.

Др Вилерслев је закључио да су се потомци америчких домородаца већ били одвојили од источних Азијаца када су почели да се укрштају са народима културе Малте код Бајкалског језера. Њихови потомци прешли су Берингов копнени мост који је у то доба спајао Северну Америку и Азију, то јест Сибир и Аљаску. То су били били први становници америчког континента.

(pressonline)

Ознаке: Бајкалско језеро, ДНК, Индијанци, сибир