Прочитај ми чланак
Џејкоб Барнет својевремено „обележен” дијагнозом аутизма, а тренутно спрема дипломски рад из – квантне физике. Лекари су његовим родитељима саопштили да њихов син вероватно никада неће знати ни да веже пертле на ципелама. Међутим, испоставило се да 14-годишњи дечак из Индијане има већи ИQ од Ајнштајна, чак је одржао говор на престижној годишњој ТЕД конференцији (Тецхнологy, Ентертаинмент, Десигн).
Када је дечак у узрасту од две године добио дијагнозу средњег до тешког аутизма, родитељима је речено да је најбоље да буде „убачен” у програм специјалног образовног система. Предавачи су убеђивали његову мајку Кристен да јој син никада неће научити више од најосновнијих вештина.
Међутим, Џејкоб није прихватао овакву врсту наставе – како каже његова мати у књизи коју је недавно објавила – повлачио се све дубље у себе и одбијао да са било ким разговара. Али, Кристин је приметила да је, када није на терапији, Џејкоб радио „спектакуларне ствари” – на свој начин:
„Правио је мапе свуда преко нашег пода користећи штапиће за уши. То би биле мапе места које смо посетили и он би запамтио сваку улицу” – рекла је она за ББЦ.
Једног дана, мама је дечака одвела да посматра звезде. Неколико месеци касније, поново су посетили планетаријум где је предавао један професор. Кад год би професор поставио питање, Џејкоб би подигао ручицу и почињао да одговара – лако разумевши компликоване теорије о физици и кретању планета.
Иначе, он је ћутао већи део детињства, а када је проговорио – могао је да комуницира на четири различита језика. Тада је Кристин схватила да је Џејкобу можда потребно нешто што му не даје правилник специјалног образовања, па је решила да узме ствари у своје руке.
„За једног родитеља, застрашујуће је упустити се у то упркос савету стручњака” – пише она у својој књизи. „Али у срцу сам знала да ће, ако остане на специјалном образовању, бити изгубљен.” Стога је мати, по занимању васпитачица, решила да испише сина из специјалне школе и сама га припреми за „нормално” обданиште.
Дечак је „процветао” – мајка га је пустила да истражује ствари које су га занимале. Интересовали су га различити обрасци и – звезде. А дружио се „нормалном” децом – играјући се, идући на излете… Мајка га је окружила само стварима које га интересују и – љубављу.
Са 11 година, Џејкоб је већ био спреман за колеџ. Сада студира физику чврстог стања на Универзитету Индијане у Индијанополису, а његов ИQ достиже 170 (Ајнштајнов је био „само” нешто више од 160). Управо ради на сопственој теорији релативитета, а професор са Принстонског универзитета Скот Тремејн у писму породици Барнет овим поводом каже:
„Теорија на којој ради укључује неке од највећих проблема у астрофизици и теоријској физици. Свако ко ово реши биће на путу да добије Нобелову награду”.
Кућа Wарнер Брос већ је откупила права за снимање филма о Џејкобу, а Кристин и њен син тренутно су на европској турнеји на којој промовишу књигу. Све у свему, како каже госпођа Барнет, кључ је био у томе да се Џејкоб пусти буде свој —помажући му да проучава свет широм отворених очију – уместо да се фокусира на листу ствари које не може да уради.
(Новости)
