Прочитај ми чланакЗагреб - На око 300 милиона кутија око 7 одсто је неопорезива потрошња, код дувана и више, а рачуна се да сива зона буџету "избија" више од пола милијарде куна.
Са сваким поскупљењем цигарета и дувана услед подизања царина, а протеклих година их је било доста, стизала су од главних играча у дуванској бранши и упозорења да ће то подстаћи сиво тржиште и прекограничне канале који у пореском смислу измичу држави.
pexels.com
Снабдевање јефтинијим цигаретама из БиХ или (у мањој мери) Србије, и ону у легалним оквирима и изван њих, ове је године већ донекле отежала епидемиолошка ситуација, а одскора ће и нови прописи, пише Пословни дневник.
Под егидом личне пртљаге без плаћања ПДВ-а и царине у Хрватску ће се од 15. октобра моћи унети, на пример, само две пакле цигарета умјесто десет или „бокса“, а сужавају се и лимити за тзв. мале пошиљке некомерцијалног значаја.
Од заступљенијих категорија дуванских производа исто вреди и за дуван за пушење, за који ће максимална количина поштеђена наплате намета такође бити петоструко мања него досад. Уместо досадашњих 250 грама слободно ће се моћи унети 50.
Те промене део су предложених измена Правилника о ослобођењу од ПДВ-а и царине за робу увезену у личном пртљагу особа које путују из трећих држава (изван ЕУ) те за робу увезену као мале пошиљке некомерцијалног значаја. Ради се о предлогу измена који је ове недеље пуштен у јавну расправу.
Тим су правилником иначе дефинисани и лимити за алкохолна пића, као и „резервно гориво“ у преносивим цистернама, али фокус промена најпре је на цигаретама/дувану, с тим да је од количинских смањења изузет авионски саобраћај.
У односу на постојећи правилник предвиђа се и допуна којом се одређује да максималне количине за седам специфицикованих дуванских прерађевина и производа представљају 100 одсто свеукупне дозвољене количине.
„У случају сваког појединог путника ослобођење се може применити на било коју комбинацију производа под условом да свеукупни постотак искоришћених појединих одобрених количина на прелази 100 одсто“, појашњава се у предлогу измена.
Колико год такве сличице звуче периферно, потенцијални финансијски ефекти нових правила игре то баш и нису. Годишња потрошња цигарета у Хрватској процењује се на више од 300 милиона стандардних паковања, а последње доступне процене кажу да се око 7 одсто потрошње цигарета односи на неопорезиве цигарете, с порезном маркицом (најчешће) БиХ или без маркице. То је у великој мери сива зона.
Код резаног дувана, чија потрошња је последњих година (због цена) порасла удео неопорезиве потрошње је знатно већи. Уз ред величине бројки које осликавају дуванско тржиште, рачуна се да сива зона буџету на годишњем нивоу „избија“ барем 500-600 милиона куна.
Од дуванских царина државни буџет лани је, наиме, убрао 5,11 (663 милиона евра) милијарди куна, а у више од 16,2 милијарде укупних царинских прихода издашнији извор од њих само су оне на нафтне деривате. Иако се рачуна да је инциденција пушења у Хрватској под утицајем здравствених антипушачких кампања и раста цена протеклих година смањена, приходи од тих царина и уназад пет година су расли.
Царине су очито повећаване више него што је потрошња смањена или скренута на неопорезиве канале набавке.
У структури малопродајних цена цигарета највећи удео имају управоцарине (специфичне плус пропорционалне). По стандардном паковању крећу се у распону између 16,5 (2,19 евра) и нешто више од 18 куна (2,39 евра).
Дода ли се царинама и ПДВ, на потрошњи цигарета и дувана буџет директно убире, грубо, близу шест и по милијарди куна (845 милиона евра), што би било готово осам одсто укупних порезних прихода државног буџета.
