Прочитај ми чланакСпоменик Стефану Немањи има физичко обезбеђење које годишње кошта седам милиона динара. Иако из Музеја града Београда кажу да га штите у складу са Законом о културним добрима, овај споменик никада није добио статус кулурног добра, а за његово обезбеђивање Музеј града издваја више новца него у просеку за било који други објекат под њиховом заштитом.
Музеј града Београда по други пут ове године тражи техничко физичко обезбеђење за заштиту споменика Стефану Немању на Савском тргу.
Printscreen Nova S
Споменик тренутно обезбеђује фирма Атлас секјурити, са којом је у априлу првобитно потписан уговор на 60 дана, подсећа Нова економија.
Када је овој фирми додељен уговор, Музеј града је спровео преговарачки поступак и хитну јавну набавку, а у образложењу овог поступка наводи се да је Музеј са Секретаријатом за културу склопио уговор о томе да ће преузети и „обавезу старања о обезбеђењу скулптуралне композиције Стефану Немањи“.
Данас из управе Музеја одговарају врло слично.
– То није споменик као неки други. Велика је угроженост споменика и простора око њега и не можемо да дозволимо да имамо размак, да истекне уговор за једно обезбеђење, а да немамо друго – кажу представници управе градске установе културе.
У сваком тренутку споменик морају да чувају два извршиоца, а осим спремности да спрече инциденте, исписивање графита или оштећење споменика, они треба да пружају и прву помоћ посетиоцима, као и да, уколико има потребе, задржи лице до доласка полиције и примени физичку снагу у складу са Законом о приватном обезбеђењу, пише у техничкој спецификацији.
Како објашњавају, они споменик обезбеђују у складу са Законом о културним добрима.
– Сви објекти који су под заштитом Музеја града Београда имају обезеђење 24/7 – навели су из Управе.
Међутим, иако се Музеј града позива на Закон о културним добрима, а у тендерској документацији споменик Стефану Немањи назива културним добром, он тај статус никада није добио.
– Споменик Стефану Немањи нема статус појединачног споменика културе, односно културног добра, не ужива статус претходне заштите и није заштићен у оквиру просторно културно-историјске целине, нити целине под претходном заштитом – пише у одговору Завода за заштиту споменика културе Београда.
Потврду да споменик на Савском тргу није културно добро Нова економија добила је и од Републичког завода за заштиту споменика културе.
Такође, сви објекти који имају целодневно обезбеђење, а који су под заштитом Музеја града Београда су заправо музеји, легати, управне зграде и слични објекти, показују подаци са Портала јавних набавки.
Тако је Музеј града Београда фирми Добергард у марту ове године доделио посао пружања физичког обезбеђење и противпожарне заштите за управну зграду Музеја града, Музеј Иве Андрића, Музеј Томе Росандића, Легат Гашпаровић, Збрику икона Секулић, Завичајни музеј Земуна, Конак књегиње Љубице, Музеј Паје Јовановића, објекат Музеја града Београда у Ресавској улици и археолошко налазиште „Бело брдо“ у Винчи.
За десет наведених установа са коришћеном површином већом од 5.000 квадрата, и једно археолошко налазиште које се простире на 80 ари, Музеј града обезбеђење годишње плаћа 32,4 милиона динара, односно просечно око 3,2 милиона динара по објекту, док ће само за заштиту споменика Стефану Немањи издвојити дупло више – седам милиона динара, наводи Нова економија.
На питање да ли се још неки споменик налази под заштитом Музеја града нису желели да одговоре ни из градске управе ни из ове установе.
Од београдске управе Нова економија је затражила и уговор по ком је Секретаријат за културу овластио Музеј града Београда да обезбеђује споменик Стефану Немањи, али га до објављивања овог текста – није добила.
