Pročitaj mi članakAnketa je pokazala i da najveći broj stanovnika Moskvu smatra najvećim spoljnopolitičkim prijateljem Srbije i veruje u rusku dominaciju u 21.veku
Убедљива већина становника Србије противи се увођењу санкција Русији, а за сукоб у Украјини криве Запад, показују резултати истраживања Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП), које преноси „Данас“.
Овај центар, наиме, чини 16 међународних истраживача, професора, представника тинк-тенк заједнице, бивших званичника и стручњака из различитих области, а донатори су им, између осталих, и УСАИД, Национална задужбина за демократију (НЕД), амбасада САД у Београду, Фонд за отворено друштво, Фондација браће Рокфелер, ЕУ…
Подаци из њихове анкете откривају и да 32 одсто испитаних за ситуацију у Украјини криви НАТО као главног изазивача сукоба, док је 29 одсто интервјуисаних уверено да су најодговорније САД. Свега 12 одсто људи кривицу приписује Кремљу.
Становници Србије већински сматрају и да Русији не треба да се уводе санкције, а 24 одсто испитаника свој став оправдава тиме што је Москва највећи спољнополитички пријатељ Београда.
Највећи део анкетираних, односно 44 одсто становништва, противи се ембаргу баш због тога што су и грађани Србије деведесетих година преживели исто.
„Слика је замрзнута. Грађани као да живе у мехуру. Пријатељи и непријатељи су остали исти. Српска јавност има и даље јако позитивно мишљење о Русији. Готово две трећине људи види ту земљу као спољнополитичког пријатеља Србије, а готово исти проценат има исто мишљење о Кини“, објашњава Маја Бјелош, виши истраживач у БЦБП.
Као највећег спољнополитичког непријатеља испитаници виде НАТО и САД, а већина њих уверена је и да ће Русија бити доминантна сила у 21.веку.
Истраживачи тумаче да се руски утицај у Србији огледа у неколико фактора од којих су најзначајнији мека моћ, енергетска зависност и проблем „Косова“.
„Русија није овде популарна због тога што јесте, већ због тога што није- Запад. Због општег незадовољства начином на који Запад третира Србију, Русија се, као контратежа, посматра као спасилац“, уверава Вук Вуксановић, такође виши истраживач у БЦБП.
Упитани за могући исход рата у Украјини, највећи број анкетираних, односно 48,6 одсто њих верује да победника неће ни бити, већ да ће обе стране доживети подједнаке губитке.
У тријумф Руса не сумња 39,9 одсто испитаника.
Србија је, тврде из БЦБП, подељена када је у питању чланство у ЕУ, па тако претежно жене, образовани и млади од 18 до 29 година подржавају улазак у блок, док му се противе мање образовани становници и мушкарци од око 50 година.
Испитаници сматрају и да је нерешени проблем у јужној српској покрајини главни разлог зашто Србија још није у ЕУ, док су други навођени разлози и невољност организације да се прошити, лоши билатерални односи са суседима и мањак демократских реформи.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 16, 2022
