Прочитај ми чланак

За нашу децу: У Београду проси 2.000 малолетника

0

У Београду има око 2.000 малолетних просјака, а најмлађи, према незваничним подацима до којих смо дошли од наших извора који се баве овим проблемом, нема ни четири године. Главни извор прихода за 750 њихових породица, како кажу у Свратишту за децу, јесте сакупљање секундарних сировина и - просјачење.

Подаци извора показују да се просјачењем бави 51 одсто деце узраста од 10 до 14 година, али забрињавајући податак је да је 45 одсто деце укључено у просјачење од годину дана до 10 година.

И светске и домаће организације упозоравају да је просјачење постало уносни бизнис и да иза већине стоји организовани криминал. Принуда на просјачење спада у вид трговине људима, у којој је најзаступљенија сексуална експлоатација, на другом месту је принудни рад и на трећем принудно просјачење.

Организовано просјачење често је “испод радара“ криминалних дешавања и тим проблемом не треба да се бави само МУП, већ и комунална полиција, правосуђе, центри за социјални рад. У питању је организован, лукративни посао где се дете налази у кругу врло криминалног бизниса, који се дуго налази као проблем овог друштва.

Већина просјака пред судом тврди да морају да просе јер су сиромашни, немају редовна примања и лошег су здравственог стања. Међутим, неретко се судије срећу и са лажним просјацима, који глуме своје тешке материјалне и здравствене прилике.

Организатори просјачења деце у Србији у последњих годину дана су ретко процесуирани. Појединачни случајеви просјачења су се нашли пред прекршајним судовима, али је процесуирано свега нешто више од хиљаду за годину и по дана, а свега пар случајева за такозвано просјачење у групи. Највише просјачења је у великим градовима, и тачно се зна у којим терминима и интервалима у години и на којим локацијама се оно ради.

Извештај Републичког завода за социјалну заштиту од прошле године (РЗСЗ) показује да се чак 56 одсто деце у њиховој евиденцији воде као чланови породица које су корисници социјалне помоћи и других давања. На списку корисника услуга центара за социјални рад постоји категорија деца улице, у којој се наводи да их има 0,0 одсто, показује последњи доступан извештај Републичког завода за социјалну заштиту (РЗСЗ), који се односи на 2020. годину.

Међутим, у августу прошле године, за случај „деца улице“ у Београду се заинтересовао и ББЦ на српском. То већ довољно говори колико је ово постало велики проблем У писаном одговору, из РЗСЗ кажу да је у њиховој евиденцији 92 деце улице. Иначе, центри за социјални рад у пракси не реагују по случајевима деце у уличној ситуацији, осим када се докаже да је дошло до злоупотребе“ дечијег рада“. Буквано, докажи да то дете проси.

Тренутно постоји Закон о јавном реду и миру, чији члан 12 у једном делу гласи: Ко организује просјачење или ко се затекне да просјачи у групи – казниће се новчаном казном до 30.000 динара или казном затвора до 60 дана. Ове казне су преблаге и очигледно је, по броју деце, свакодневно на нашим улицама, да немају ефекта.