Pročitaj mi članak

Za 10 god. SNS vlasti iz Srbije pobegao ceo jedan Novi Sad, a bez papira još jedan

0

Tokom poslednjih deset godina, od momenta dolaska Srpske napredne stranke iz Srbije je počelo ubrzano iseljavanje. Da je u toku opšta „bežanija“ potvrđuju zvanični podaci Evropske agencije za statistiku, koji govore da je boravišnu dozvolu u zemljama EU prvi put zatražilo i dobilo od 2013. zaključno sa 2021. gotovo 350.000 građana Srbije, odnosno jedan ceo Novi Sad. U ovu brojku nisu uračunati oni koji u zemljama EU borave ilegalno, a takvih je prema nezvaničnim procenama još upola toliko.

Од деведесетих година па до данас Србију је напустило више од милион грађана. Тај тренд одласка из земље практично од тада до данас није заустављен. Те бројке су само у кратким периодима стагнирале. Последњих 10 година, практично од доласка СНС на власт, поново убрзано расту.

Према званичним подацима Еуростата из Србије је само у земље ЕУ 2013. године отишло нешто више од 23.000 грађана, а 2019. на том списку је било три пута више „избеглих“, односно више од 62.000 грађана Србије.

Колико је стање алармантно можда најбоље показује податак да се из Србије одлазило чак и у пику пандемије коронавируса током 2020. године када су границе готово свуда биле затворене. Све то није омело скоро 42.000 људи да оде.

Када се све сабере од 2013. закључно са 2021. из Србије је отишло званично 347.623 грађана.

Поред ових података треба имати у виду и да је број оних који су отишли да раде „на црно“најмање још половина од оних са документима. Тако се дође до бројке од скоро пола милиона отишлих. Највише, чак 80 одсто њих, одлази у земље Европске уније, а најчешћи разлог је посао.

Одлив мозгова – рај за диктатора

Професор Филозофског факулетет Огњен Радоњић у разговору за Нову каже да ове бројке нису нимало добре те да земља која је у оваквом демографском суноврату апсолутно нема чему да се нада.
Он истиче да је велики проблем то што нам одлази образовано становништво.

„На политичком плану, са исељавањем образованих људи губи се на демократском потенцијалу и капацитету земље – чињеница је да у демократским земљама живи боље образована популација него у сиромашним, аутократским државама. Дакле, овај одлив становништва је рај за диктатора, то јест колонијалног управника, али и за стране улагаче који у земљама матицама имају нето прилив радне снаге, док на терену периферних економија или боље речено колонија имају јефтину радну снагу са дозволом да еколошки спаљују земљу која је због масовног одлива становништва и негативног природног прираштаја полупразна“, каже Радоњић.

Где Срби најчешће беже?

Земља у коју Срби најчешће иду, јесте наравно Немачка. Само у 2021. од око 44.000 грађана Србије, чак 16.840 добило је боравишну дозволу први пут у овој земљи.

Друга на листи јесте Хрватска.

Милош Турински из Инфостуда каже да су прошле године спровели истраживање које је показало да из Србије највише одлазе људи између 25 и 40 година.

„Хрватска и Словенија најатрактивније су у летњој сезони, када се масовно, због бољих примања похрли на приморје, али део се задржи“, каже Милош Турински испред Инфостуда.

Додаје да је највећи број огласа за послове у иностранству забележен током 2018. и 2019. године.
Након тога следи пад који се догодио као последица суочавања света са глобалном економском и здравственом кризом.

Највише се траже возачи и кувари, затим следе грађевински инжењери, конобари, машински инжењери, електричари, доктори и медицинске сестре.

Саговорник Нове наводи да је исто истраживање показало да од 5.500 испитаних чак 83 одсто испитаника планира да напусти земљу. Анкетирани су стари 25 и 40 година.

„Међу разлозима одласка посебно су се издвојили живот у уређеном систему, могућност за боља примања, боравак у здравијем друштврном окружењу“, каже Турински.

Истог става је и професор Радоњић који напомиње да узрок масовних одлазака из земље нису само лоша материјална ситуација и низак животни стандард.

„Мислим да значајну улогу игра и жеља људи да живе у једном предвидивом и извеснијем окружењу снажних институција, владавине права, ефикасне администрације, ниске корупције и криминала, доброг образовања и здравства итд. Некако, као да овде нема наде за промене, па је рационалније отићи у већ сређен систем него остати овде и покушати очистити сопствено двориште“, сматра Радоњић.

Смањење незапослености по Титовом моделу

Професор Радоњић упозорава да је у Србији забележен и катастрофалан негативан природни прираштај, однос броја умрлих и рођених. Укупан „вишак“ умрлих над новорођеним, у последњих 10 година, износио је близу 387.000. Посебно су биле катастрофалне године пандемије вируса корона (2020. и 2021.) када је негативан прираштај у Србији био 130.000, што је једнако губитку града величине Крушевца.

„Збирно гледано, за период од 2013. до 2021 године, не рачунајући емиграцију без боравишне дозволе, наша држава остала је без преко 820.000 људи, што је једнако губитку градова величине Новог Сада, Ниша , Крагујевца и Јагодине“, закључује Радоњић.

Додаје и да у ситуацији масовног одлива становништва треба узети у обзир и опадајући број новорођених и убрзано старење.

„Због тога је сасвим могуће хвалити се рекордно малом незапосленошћу. Тако је и Тито шездесетих година прошлог века кроз либерализацију пасоша драстично смањио незапосленост у Југославији“, каже Радоњић.