Прочитај ми чланакБогати плаћени „рафали“, споразум о литијуму са ЕУ, злато и бакар Кинезима, пузајућа предаја Косова да се умили Американцима, Русима НИС и неувођење санкција. Вучић је веровао да је „покрио“ све адресе са којих би могле да стигну критике. Није рачунао само на народ, односно грађане Србије.
Ту се одлучио за опробани метод куповине мира – нуди још јефтинију паштету уместо такође јефтиног паризера, повећање минималца и пензија, веће плате просветарима, најављује ограничење маржи трговаца и повољније услове за кредите у банкама. Ако то не успе, није му страно да запрети научницима да очекује да се укључе у дијалог о литијуму, јер их држава плаћа. Да преведемо председника, очекује да у дијалогу подрже копање литијума, а паметни и начитани људи то и даље не желе, јер се тој одлуци противе као и већина грађана.
Па кад ни то не „пали“, власт се досетила да има анонимне „копаче“, који нису регистровани ни у АПР, нити имају позив за прикупљање донација па та фантомска група изгледа намерава да опстане на основу неког модификованог „сангејзинга“ (излагање Сунцу), којим ће се та метода неком алхемијом претварати у новац за њхове „активности“. На ботове на друштвеним мрежама је успео да утроши огроман новац (веома вероватно пореских обвезника) па сада надграђује примењено увођењем „ботова активиста“.
Проверени механизми Вучићевих спин доктора су покренути, нису заборавили ни оптужбе на рачун „Јунајтед медије“ и Драгана Шолака. Делује да све „шљака“, мада атмосфера у Србији више делује као да је народ ућутао ћекајући јесен. Зато је Вучић покушао да унапред да грађанима мало њиховог новца из буџета, али и да истовремено поручи својим страначким бизнисменима најближим буџетском казану, да ће се на ЕXПО трошити без контроле. Све би било у реду да нема те пароле „нећете копати“, која ће га дочекати у сваком граду (ако уопште настави кампању по западној Србији „да објашњава да народ боље разуме“). Ту не помажи ни Макрони, ни Кушнери, ни Шолцеви.
Зато га на скуповима које је до сада организовао питају кад ће пут, траже увођење струје и воде и нове фабрике. А кад их председник пита за литијум, сем оних дириговних говорника, сви остали одмахују главом, али ћуте, јер би од власти која узима све за себе било добро ућарити бар нешто – док су још ту.
Суштина је да је Вучић испуцао и обећања грађанима и његовим бизнисменима и куповину подршке у свету и опет му копање литијума неће проћи. Мислио је да је потребно само да превари гласаче гурањем теме испод стола пре избора, па да их после стави пред свршен чин, јер ће моћи да их уцени или у крајњем случају купи.
Међутим, узео је новац из буџета, диригује државном управом, коју је претворио у армију уцењених и понижених, а провлачење неистомишљеника кроз блато је „укључио на тројку“.
И опет слабо.
То га забрињава и све више плаши.
Покрио је све углове, а и даље му се чини да нешто пропушта. Док се његови спин доктори чешу по глави док се питају шта би још могло да се уради, у својој бахатости, он се прави да не чује хук „нећеш копати“, који свакодневно стиже до Андрићевог венца. Јер шта има грађани или народ да се питају. Они су ту да послушају. А неће референдум, а тако слатко би га ова власт наместила да буде успешан.
Додатан проблем ће му бити ако направи и некакав нуклеарни споразум са Француском, која би да се реши свог нуклеарног отпада. Али верујем да ће са тим сачекати. Прво да види да ли може да смири антилитијумску грозницу пре него што направи нови дил, којим Србију прави депонијом Европе.
Чак и његови бирачи виде да би их продао са све земљом, водом и ваздухом зарад опстанка на власти.
Због тога га брине што на питање „шта ради народ“ добија одговор „ћути“.
С обзиром на то да он нема намеру да попусти, остаје само једно питање – докле је народ спреман да ћути и гледа како он продаје све да би владао.
