Прочитај ми чланакПредседник Вучић најавио је да ће руски херој Николај Кравцов, један од оних који су дали живот за слободу Београда и Србије, добити улицу у главном граду.
„Упутио сам предлог Скупштини града Беогада да Кравцов добије улицу, лепу, прелепу, да заувек остане запамћено да је тај млади човек са 24 године положио живот за одбрану и слободу Београда“, рекао је Вучић синоћ на свечаној академији поводом 75 година од ослобођења Београда којој је присуствовао и руски премијер Дмитриј Медведев.
Фото: Н.С.
Неретко смо остајали дужни јунацима, јер смо се рукводили дневном плитиком, рекао је председник и додао да смо тако без споменика оставили и тог младог човека, који је у борбама у Београду убио више десетина окупаторских војника, и који се борио за слободу нашег главног града и Србије као да се борио за своју отаџбину.
У уводном делу свечаности приказан је филм „Пут победе“, у коме је наведено да је Кравцов био једини борац Црвене армије који је добио звање „хероја ШСР“ за борбе у Београду.
У току Београдске операције, октобра 1944. године, бригада у којој је Кравцов био укљуцена је у састав Цетвртог гардијског механизованог корпуса, под командом генерала Владимира Жданова.
Кравцов је 13. октобра учествовао у уништавању и заробљавању непријатељске групе од 180 војника која је покушавала да побегне из воза у железницкој станици Рипањ.
Неколико дана касније нашао се на челу јуришне партизанско-совјетске групе, која се из Булевара кретала ка згради Главне поште.
У близини цркве Светог Марка наишли су на немачки бункер из кога су их засули ватром.
Поручник Кравцов је одлучио да реагује.
Борцима је наредио да гађају пушкарницу, док се он пролазеци кроз миниран простор и жичане препреке приближио бункеру и убацио бомбу.
Последњи рафал из бункера га је тешко ранио.
Од последица рањавања преминуо је у болници у Београду, 18. октобра.
Сахрањен је у заједницкој гробници бораца Црвене армије на Позоришном тргу, данашњем Тргу Републике, испред зграде Народног позоришта, а од њега се тада опростио и генерал Владимир Жданов.
Након изградње Гробља ослободилаца Београда, 1954. године његови посмртни остаци су пренети на ово гробље.
Кравцов је после рата добио улицу у Београду, али ју ту улицу, коју је својим животом заслужио, „изгубио“, иако би његово име требало памити, као и имена свих оних бораца Црвене армије, а било их је 960 који су животе дали за нашу слободу, наведено је у филму.
Њихова бесмртност живи, као што ју је и Кравцов заслужио, не дочекавши 24. рођендан.
Кравцов је рођен 8. марта 1921. године у земљорадничкој породици, са 18 година ступио је у Црвену армију, а 1940. године завршио је Војно-медицинску школу у Харкову.
Председник Александар Вучић поручио је синоћ да Србија зна колика је цена слободе, јер ју је увек „куповала“ крвљу свог народа и зато своју слободу никада никоме неће дати.
„Срби су народ хероја, победника и народ који је реч „слобода“ донео на Балкан“, констатовао је председник Србије у обраћању на свечаној академији поводом обележавања 75. годишњице ослобођења Београда у Другом светском рату, којој је присуствовао и премијер Русије Дмитриј Медведев.
„Данас, после 75 година, знамо да не постоји нешто што се зове полу-слобода, полу-независност, полу-самосталност. Слобода је једна, цела, не дели се на парче. Или је имаш, или је немаш. Слобдан је само онај који сам одлучује о свом путу, интересима и судбини. Ми који смо слободу платили гробовима, то најбоље знамо“, поручио је Вучић,
Чување те слободе је, каже он, тешко, некада мукотрпно, и уз плаћање неке цене, али никада та слобода неће бити изневерена и никада неће бити изневерени гробови наших предака који су се за њу борили.
Каже да је Србија у временима „када није имала снаге“ умела да побрка историју и своје место у њој, али данас поново стоји у својој историји уз истину, правду и свесна обавезе да памти и да се својих хероја неће никада одрећи јер, наглашава Вучић, „Срби немају лошу прошлост, па да је жале“.
„Ми смо народ хероја, победника и народ који је реч слобода донео на Балкан. Ми нисмо ти који желе да узму нечију слободу, јер превише ценимо своју да бисмо је ускратили некоме. Нећемо да нам узму слободу, наше интересе, чуваћемо и сачувати нашу Србију, одбранићемо наше националне интересе, чуваћемо и бранићемо наш народ и на КиМ и на сваком другом месту где су права наших људи угрожена“, поручио је Вучић.
Вучић је рекао да није било ни лако, ни једноставно ослободити Београд октобра 1944, већ напротив, било је крваво доћи до слободе.
Подсетио је да је у Београдској офанзиви око 4.000 Црвеноармејаца и српских партизана пало за слободу, у борбама од 12. до 20. октобра 1944. године, чији је главни циљ био извршење фронталног удара са југа и пролаз у центар града ка Калемегдану.
У тој борби пресудно је утицала совјетска жива сила и технничка надмоћ, за окончање 1.300 дана дуге окупације.
„То је била цена и дуг који нам је остављен – да знамо шта је и колико коштало и да никада никоме слободу више не дамо“, поручио је Вучић и захвалио свима који су помагали у ослобођењу Београда, али пре свега Црвеној армији, јер, како је рекао, без совјетских пријатеља не бисмо извојевали слободу.
„Ако нас је тај страасни рат, са милионима жртава нечему научио то је да слобода нема своју цену, јер су њена супротност ропство, логори од Аушвица до оног који нас највише боли збох масосовног убситва Срба, Јасеновца“, рекао је Вучић.
Истакао је да се ниједан народ није дигао против окупатора тако масовно као српски, где год да је живео, а да мере одмазде за Србе нису важиле нигде у Европи, а посебно у НДХ где је спровођен моснтруозан план њихових елита – да трећину Срба покатоличе, трећину протерају, трећину „ставе под нож“.
„И зато је победа из октобра 1944. већа и значајнија јер се значила победу не само над Немачком, већ и над свим њеним савезницима“, рекао је Вучић.
Тог октобра, каже, у Београду су се срели Партизани из Поморавља, са Космаја, Шумадије и Лике…
Истиче да српски народ после толико жртава жели да живи у слободи, да у тој слободи расте, рађа се и побеђује, али не, како каже, у борбама и рату, већ у економији и спорту.
„Ако некоме не треба претити то је Србија, превише смо уложили да бисмо се слободе одрекли и тиме препустили ове борце забораву“, нагласио је Вучић.
Наводи да је данас имао прилике да види како је српска војска напредовала, како је опремљена, али да то не представља позив на сукоб, већ дужност да смо свесни да слободу не дамо и да ћемо знати да је бранимо.
„То није позив на рат, Србија жели мир. Нико није толико радио на компромисима. Желимо регион који ради, срађује, сам брине о својим интересима, желимо пријатеље и да чувамо пријатељства, као што чувамо са Русијом и са народима са којима смо крварили за слободу“, подвукао је Вучић. Он је на руском поручио да се данас прославља велики јубилеј, 75 година. године од једне од најважнијих битака на Балкану, коју су извојевали заједно југословенски и совјетски војници.
„Имали смо 1944. године снажну подршку Русије, али 1999. године је било другачије. Могу увредити Русе тим речима, али говорим искрено. Ипак, данас искрено верујем у то да се чврсто можемо ослонити на Русију, захваљујући подршци пријатеља Владимира Путина“, рекао је Вучић.
Истакао је да је Србија мала земља, али да је руски председник увек умео да саслуса Србију и да разуме њену позицију, у чему се, каже, испољава његова веливцина и његово однос према српском народу.
„Хвала му за све што што је учинио“, рекао је Вучић и захвалио и премијеру Медведеву на посети Србији.
Захвалио је и хору Александров на извођењу можда најлепше песме икада сковане, Дан победе, као и на томе што поново гостује у Србији, подсетивши да је тај хор држао концерте и долазио у Србију и 1999. године, када нико то није хтео.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
