Прочитај ми чланак

„Вучић не лаже“: Бивши радници пропалих фирми у Нишу протестују већ 15 година

0

Некадашњи радници пропалих друштвених предузећа у Нишу, који већ 15 година сваког петка протестују испред Градске куће, добили су пре пар дана још једно обећање о исплати заосталих зарада, овог пута од Драгослава Павловића, четвртог градоначелника из Српске напредне странке који их у то уверава.

„То вам је завршено“, обећавао им је и Александар Вучић, и као премијер и као председник, али од тог посла није било ништа.

„Вучић не лаже! Хиљаду пута је доказао да говори истину!“, рекао је Павловић окупљеним радницима, чувши примедбу једног од њих да их је председник Србије лагао, пошто је у кампањи за овогодишње локалне изборе, 30. маја, у хали „Чаир“, обећао да ће „за њих 3.757 у наредних месец дана бити направљен договор како да им се исплати свих 1,7 милијарди динара за заостале плате и у ком року“. При том је подсетио на чињеницу да су њихове фирме закатанчене због претходне, „пљачкашке“ власти.

Подаци бивших радника битно су другачији од оних које је Вучић тада саопштио. У Нишу на исплату заосталих зарада чека њих 9700 из 60-так друштвених предузећа која су након неуспешних приватизација и реструктуирања отишла у стечај, кажу. Са Владом се годинама преговара о исплати заосталих зарада за око 6000 оних који нису тужили ни државу ни фабрику или су тужили само фабрику а стечај је завршен. „Нико не зна укупну цифру коју нам држава дугује, али се појединачни износи крећу од 200.000 до седам милиона динара“. У Србији је укупно око 100.000 њихових колега који су у истој ситуацији, додају.

Неки се присећају да им је Вучић и приликом радног боравка Владе у Нишу, у октобру 2016. године, обећао исплату заосталих зарада „до краја године“, за шта у буџету „има пара“, те да ће нешто касније то бити учињено „и у свим осталим градовима“. Већ у фебруару 2017. срушио им је Снешка, рекавши да пара за њих- нема, а да ће им оно што су давно зарадили бити исплаћивано „у складу са могућностима“.

За то време, „милионери на социјалној помоћи“, све уморнији и у мањем броју, једном недељно подсећају надлежне да постоје. Неки од њих су штрајковали глађу. Око 7500 их је остало без струје због неплаћених рачуна. Извршитељи им куцају на врата због комуналних дугова. Чекајући на зарађене плате, многи су умрли.

А власт се понаша као да за решавање њиховог проблема има времена, мада им је време давно побегло.