Pročitaj mi članakŽivimo u vreme ubrzane istorije ali, izgleda i još brže klimatizacije. Taman što su mediji obznanili da se po tropskim vrelinama majke i bebe (valjda i zaposleni) kupaju u znoju u porodilištu GAK Narodni front promptno se raz’ladi atmosfera. I, bi klima.
Али, наравно да у почетку свега беше реч. Довољно је да се председник Алексндар Вучић, преко Пинка „пиши из Лондона”, обрати будућности Србије па да климе заживе у породиљском окружењу.
И, то не оно, као шмекерски – нисам мајстор али могу да погледам, већ како ред и налаже, наложи министру Лончару да „позове мајсторе” (да је био овде можда би их и сам, лично и својеручно инсталирао) и да то све (про)ферцера до суботе.
Из Лондона председник се јавља у породилиште килме он поставља. Милина, ’ладовина и сигурно је лакше порађати се уз клима уређаје када су температуре 40 и „јаче”. У тој својој племенитој мисији, председник не часи ни часа, јер но тиме то лосе, не осврће се на законе, прописе, регулативу, тендеру и вечно закерајуће баксузе.
Оно, вероватно и у другим државама и земљама (нормалним или не, свеједно) председници не раде баш све и увек по Пе-еС-у али јесте реткост да се тиме баш јавно похвале. И, ником ништа.
Код нас се то, када је председник Вучић у питању, баш одомаћило. Наиме, брига за породиље и тек (по)рођено потомство није први пут да Александар Вучић, прескочивши све прописе, законе и своје ингеренције буде баш та „неочекивана сила која се изненада појављује и решава ствар” (извињавамо се, много се извињавамо момцима из баш кул истоимене групе на поређењу).
Ма, јок, Ма, какви. Бивало је тога и раније али је са пандемијом короне постало баш еклекантно. Још онда се пре четири године председник Вучић истакао (и у јавности објављивао на сва звона) како набавља фамозне и чувене респиратора „на црно”. Какви тендери, облигације при набавци и слично, он људима спашава главе.
Наставио је да нас на исти начин „спашава” и у постпандемијској ери и на другим фронтовима. Наш народ мудро вели, правила и служе (има и она, златна – сваки народ има власт какву заслужује) а да се ми „не требамо држати закона као пијан плота” умели су да истакну и много већи председници од Александра Вучића на овим нашим просторима.
А, и ко се данас, реално, сећа оних постројења за производњу руских вакцина против ковида?
И тако то крене (Ђ. Балашевић) иде председник по Србији редом и бележи кредом (фигуративно, маркером по оној његовој кинсекој табли) и побада где му шта падне на памет: овде пободи неки клинички центар, овде магистралу, (не)национални стадион, може и кипчић попут С. Немање, баштенског патуљка… Генералштаб, давај, давај… Ко те пита.
А, и може му се. Што, да неће да реагује струка? Струка код нас? Ма, ’ајте молим вас. Некако је и слађе баш овако, све „на црно”, народскије, примереније нашем човеку…
Како је кренуо, изгледа да ће захваљујући струци из Уставног суда и стручњацима из своје Владе једино литијум да рудари скроз „на бело” и све по закону.
