Прочитај ми чланак

ВРЕМЕПЛОВ: На данашњи дан војвода Станоје Главаш ослободио је Прокупље

0

1189 - Ричард I Плантагенет, познат као Ричард Лављег срца, крунисан је у Вестминстерској опатији у Лондону за краља Енглеске.

1658 – Умро је енглески државник и војсковођа Оливер Кромвел вођа парламентарних снага у енглеском грађанском рату. Након победе над ројалистима, укинуо је монархију и 1653. постао лорд-протектор Енглеске, Шкотске и Ирске. Две године после његове смрти монархија је обновљена.

1759 – Из Португала је почело протеривање римокатоличких језуита.

1783 – Велика Британија и САД потписале су у Паризу мировни уговор којим је завршен Амерички рат за независност. Британија је признала САД као слободне суверене и независне државе. Рат америчких држава за независност почео је у априлу 1775. борбама код Лексингтона и Конкорда.

1791 – Француска скупштина усвојила је устав којим је успостављена уставна монархија.

1806 – Срби су, у Првом српском устанку, код Делиграда победили турску војску, а војвода Станоје Главаш ослободио је Прокупље.

1821 – У Београду је умро румелијски беглербег и београдски везир Марашли Али-паша. Током Другог српског устанка постигао је споразум са устаницима о прекиду непријатељстава, а 1815. је са кнезом Милошем Обреновићем склопио споразум према коме су Срби добили ограничену самоуправу.

1826 – У Москви је Николај И Павлович Романов крунисан за цара Русије.

1869 – Рођен је српски археолог Милоје Васић, професор Београдског универзитета до 1955, члан Српске академије наука и уметности. На основу ископавања преисторијског локалитета у Винчи дошао је до закључка да подунавска култура потиче из Средоземља (Егејска култура) и предње Азије, а не из нордијских земаља.

1877 – Умро је француски државник и историчар Луј Адолф Тјер, први председник Треће републике (1871-1873). Као шеф версајске владе 1871. у крви је угушио Париску комуну („Крвава недеља“).

1883 – Умро је руски писац Иван Сергејевич Тургењев, један од најзначајнијих представника руског реализма. Први је руски писац чија су дела продрла на Запад где је био веома популаран и имао је већи углед у француским него у руским књижевним круговима („Очеви и деца“, „Ловчеви записи“, „Уочи нових дана“).

1884 – Из Београда је кренуо први путнички воз на прузи Београд-Ниш, првој у Србији. Почетак градње 21. јуна 1881. обележио је сребрним будаком кнез Милан Обреновић. Испраћају воза искићеног цвећем и српским тробојкама, поред великог броја грађана, присуствовали су угледни гости из Беча, Будимпеште и Париза. Воз је кренуо у 8.30, а у Ниш је стигао у 18.23.

1931 – Краљ Југославије Александар И Карађорђевић прогласио је октроисани Устав којим је озакоњена монархистичка диктатура, заведена 6. јануара 1929.

1939 – Два дана после немачког напада на Пољску, Велика Британија и Француска су објавиле рат Немачкој.

1939 – На кружној стази око Калемегдана, у Београду су одржане до тада највеће међународне аутомобилске трке у Југославији.

1943 – Искрцавањем на Сицилију Осме британске армије под командом филдмаршала Бернарда Лоа Монтгомерија (Лаw Монтгомерy), почео је напад савезничких трупа на Италију у Другом светском рату.

1948 – Умро је Едуард Бенеш, председник Чехословачке од 1935. до 1938. и од 1946. до 1948, када је, по доласку комуниста на власт, дао оставку. Био је вођа Народне странке и најближи сарадник првог председника Чехословачке Томаша Гарига Масарика. Током Другог светског рата био је председник избегличке владе у Лондону.

1969 – Умро је Хо Ши Мин, председник Демократске Републике Вијетнам од њеног проглашења 1945, један од оснивача Комунистичке партије Индокине 1930. Током Другог светског рата био је вођа герилаца у борби против Јапана, а потом један од лидера отпора против колонијалних трупа Француске у Индокини (1946-54).

1976 – Амерички васионски брод без људске посаде „Викинг 2“ спустио се на Марс и почео да шаље фотографије са те планете.

1991 – Умро је амерички филмски режисер италијанског порекла Френк Капра (Франк Цапра), добитник три Оскара за филмове „Догодило се једне ноћи“, „Господин Дидс иде у град“ и „Не можете то понети са собом“.

1992 – Током рата у Босни, италијански авион са хуманитарном помоћи за Сарајево оборен је код Јасеника, 34 километра западно од Сарајева. Погинула су четири члана посаде, а у наредних месец дана прекинуто је достављање хуманитарне помоћи преко сарајевског аеродрома.

1994 – Русија и Кина прогласиле су завршетак међусобних непријатељстава и договориле се да уклоне нуклеарне ракете које су биле усмерене из једне земље према другој.

1999 – Мисија УН на Косову суспендовала је југословенски валутни закон и успоставила царинску контролу на граници Косова и Македоније.

2001 – САД и Израел су повукле своје делегације са конференције УН о расизму у Дурбану, у знак протеста због покушаја да се Израел означи као расистичка земља.

2004 – Најстарији чешки затвореник, осамдесетогодишњи Карел Хофман (Хофман) ослобођен је даљег издржавања казне затвора од четири године из здравствених разлога. Он је био једини осуђени Чех за помагање совјетске окупације Чехословачке 1968.

2004 – Након три дана окончана је талачка криза у Беслану, Северна Осетија, током које је погинуло 335 талаца и припадника снага безбедности, повредјено 126, од којих 70 деце. Чеченски побуњеници отели су и затворили више од хиљаду деце и родитеља који су присуствовали прослави почетка школске године, заузевши зграду школе у Беслану, захтевајући од руских власти да ослободе приведене због напада на државне институације у Ингушетији током јуна, као и да повуку своје трупе из Чеченије.

2009 – У серији експлозија које су погодиле фабрику муниције „Први партизан“ у Ужицу, погинуло седам а повређено 14 радника.

2014 – Јапански премијер Шинзо Абе реконструисао је владу после 20 месеци на власти. Аналитичари оцењују да се премијер одлучио на тај корак како би поправио свој имиџ и популарност које су почеле да опадају пошто градјани нису видели конкретне резултате његових обећања.

2015 – Израелски парламент усвојио је закон којим се новинарима у државним медијима забрањује да уживо у програму износе своје ставове. Новинари су критиковали спорни закон, оцењујући да влада жели да угуши слободу изражавања и ућутка оне који се не слажу с неким њеним потезима.