Војни рок је поново тема: У којим земљама је обавезан, а где су одустали од њега?

11:28 31.01.2021.

Од око 40 европских земаља које имају оружане снаге укупно 14 има неку врсту војног рока.

Поједине земље попут Шведске су се одлучиле да га поново уведу а Молдавија да га укине, показало је истраживање објављено у емисији „Дозволите“ Радио-телевизије Србије.

Министарство одбране Србије

Како се наводи, у Европи војни рок имају Финска, Шведска, Норвешка, Данска, Аустрија, Швајцарска, Литванија, Естонија, Русија, Белорусија, Украјина, Грчка, Турска и Кипар.

„Системи су различити, свака земља има своје специфичности, али се могу сврстати у две групе – са либералнијим и ригиднијим системом служења војног рока“, наводи се и додаје да је Молдавија недавно одлучила да укине војни рок док су грађани Аустрије и Швајцарске на референдуму одбацили такву идеју.

Поједине земље НАТО су укинуле, па вратиле војну обавезу. Конкретно, Литванија је 2007. године укинула ту обавезу али је осам година касније обновила и за служење војног рока постоји велико интересовање због страха од могућег напада Русије.

Како се наводи, у већини земаља постоји и опција права на приговор савести, а у том случају регрути служе у цивилним и државним институцијама.

У Финској је војска обавезна за здравствено способне мушкарце, док жене служе добровољно. Војни рок траје од 165 до 347 дана, у зависности од и специјалности, док око 20 одсто Финаца служи 11 месеци у цивилној служби.

Швеђани су војни рок укинули 2010. године али су га поново увели 2018. године. Од око 90.000 младића и девојака који сваке године постану пунолетни, војска регрутује око 13.000 а на служење позове око 4.000 физички и психички најспособнијих, док остали немају никакве обавезе. Војни рок траје од четири до 12 месеци.

У Норвешкој се служи добровољно шест, 12 или 18 месеци тако што се сви пунолетни младићи и девојке регрутују а у војску се позивају они који су изразили спремност за тако нешто. Младићи и девојке су равноправни у правима и обавезама а по завршетку рока држава им даје одређене привилегије код школовања или запошљавања.

Естонија никада није ни укидала војни рок и војска тамо траје од осам до 11 месеци, док је Литванија поново увела војни рок. У тој земљи годишње служи око 4.000 регрута и они имају плату од око 3.000 евра, што је неколико пута више од просечне плате у тој земљи. Послодавци који запосле бившег војника ослобођени су пореза и доприноса шест месеци.

Швајцарци су огромном већином 2013. године одбили на референдуму да се укине општа војна обавеза а регрути који не желе да служе плаћају порез од три одсто годишње зараде до 37. године.

У Аустрији војни рок траје шест месеци а нешто више од половине регрута се одлучи за служење под оружјем, док остали обављају цивилну службу.

„Молдавија је земља која има специфичну ситуацију. Једнострано одвојени део територије после рата 90-их година – Придњестровље, последњих година укида војну обавезу. Од 2018. званична државна политика је да се пређе на професионалну војску и циљ је да у току ове године оружане снаге буду у потпуности професионализоване, што ће зависти од финансијске ситуације у земљи“, наводи се у анализи емисије „Дозволите“.