Власт је два пута у последњих неколико година покушала да промени Закон о полицији и да убаци неколико кукавичјих јаја, од употребе соничног оружја, преко система надзора који би користио софтвер за идентификацију, до проширења могућности да полиција упада у станове без судског налога. Оба пута се јавност "одбранила", али у последњих пет и по месеци се ситуација драстично променила, а власт, када већ није могла да прогура нови закон, чини се да је ставила ван снаге стари.

Ситуацији у Србији у последњих пет и по месеци променила се на горе, власт није испунила ниједан захтев студената и не показује намеру да се дође до неког, макар компромисног решења. Репресија је све већа, на улицама су се појавили батинаши за које се испоставља да су одреда функцонери Српске напредне странке (СНС) запослени по комуналним предузећима и општинама. Можда опасније и од режимских батинаша је све чешће и раширеније кршење закона од стране полиције и то управо Закона о полицији.

„Важећи закон о полицији није формално стављен ван снаге, али оно што је интересантно је да су неколико пута покушавали да мењају одредбе овог закона, а пробали су недавно да убаце и неко проблематично, звучно оружје које би се регистровало као дозвољено. Оно што покушавају да ураде је да прошире ингеренције полиције и да се појача репресија“, објашњава адвокат Јован Рајић.

Власт је незадовољна садашњим законом о полицији и покушала је у два наврата да га промени неком новом, својом верзијом, једном у мандату Александра Вулина, други пут током министровања Братислава Гашића. Оба пута су устали јавност, невладине организације и стручњаци којима се поједина решења уопште нису свидела.

За Вулина је било карактеристично да је хтео да формира полицију по угледу на руску службу, да полицајци буду без лица, без имена и презимена – да не буду у обавези да носе службене значке и ознаке са презименима. Познато је да Руска Федерација не негује високе стандарде по питању демократије, па је било и за очекивати да ће се управо на овај пример угледати Вулинова полиција.

Немогућност идентификације полицајаца

То није прошло, закон није измењен, али је у пракси скривање идентитета полицајаца постало нормална појава. Све чешће се појављују кордони, али и припадници УКП у униформи који не носе видљиве значке, нити презимена. Лица су им прекривена фантомкама, тако да су, у случају прекорачења овлашћења, злоупотреба или полицијске бруталности грађани беспомоћни јер не постоји никаква шанса да их грађанин идентификује што значи да неће бити ни процесуирани.

„Ми већ дуже време имао проблем да полиција не ради свој посао. Полиција је једина овлашћена да хапси починиоце кривичних дела, али имамо ситуацију да полиција проширује своје ингеренције, хапси и кога треба и кога не треба. Са друге стране, то раде и друге институције, неке су званичне, али немају овлашћења да то раде, попут БИА. Неке то раде а да чак нису ни институције, попут батинаша и приватног обезбеђења, попут оног које води Влада Мандић, који се профилисао као Вучићев „СА одред“ (нацистички јуришни одреди), који услужно хапси демонстранте или туче по потреби активисте испред Скупштине града. Раде силеџијски посао који не може да ради полиција. Грађани Србије су суочени са троструком опасношћу. Са једне стране, суочени су са институцијама које не раде на прави начин свој посао попут полиције која се, рецимо, не легитимише када хапси у циливу, што је противзаконито. Друга институција је БИА која нема право да хапси, али то ради јер то ствара додатни страх код грађана, јер када те ухапси БИА није исто као да те ухапси обична полиција. Трећа група је Вучићева параполиција коју чине ситни дилери дроге, хулигани, приватно обезбеђење, чак и директори комуналних предузећа који Вучићу дугују све“, појашњава адвокат Јован Рајић.

„У Ћациленду закони Ћациленда“

Да полиција не поступа по закону може се сваког дана видети око Пионирског парка, такозваног Ћациленда, где полицајци чувају људе наоружане хладним оружјем од којих су поједини са досијеом. Ту полицији на руку иде понашање тужилаштва.

„У Чациленду се догодио сумрак правног система. Имали сте свакакве људе, осуђиване криминалце, дилере дроге, Вучићеве кумове попут Петра Панића, директора ПИО фонда и директора ЈКП „Градска чистоћа“ који су напали новинарску екипу КТВ. Ту нисам видео да поступа Више јавно тужилаштво. У Ћациленду не важе српски закони, он је екстериторијалан и у њему важе закони Ћациленда. По тим законима ћаци могу да раде све, да туку људе и нападају их некажњено. Ту није проблем што човек наоружан чекићем стоји поред полицајца који не реагује, а ко зна чега ту још има. Нити је полиција обавила претрес, нити је тужилаштво то наредило“, каже адвокат Јован Рајић.

Коришћење ЛРАД нелегално

На протесту 15. марта дошло је до звучног инцидента који је изазвао стампедо међу људима, од којих је доста њих задобило повреде. Појавила се информација да је наводно употребљен звучни топ, што је МУП категорички демантовао. Министар полиције Ивица Дачић је најпре изјавио да МУП нема звучни топ, али је убрзо откривено да га је набавила, иако он није предвиђен законом. Звучни топ је био у плану у накарадном Нацрту закона о полицији, од којег се пре неколико година одустало услед притиска јавност.

Ипак, звучни уређаји су ипак набављени, 16 њих, а након што је то откривено, министар Дачић је рекао да га имају, али у магацину. Потом је откривено и да је уређај ЛРАД уснимљен на возилу полиције, код Скупштине 15. марта, али је Дачић тада рекао да поменути уређај заправо користе као мегафон.

„Уређај не постоји у закон. Када се каже да је постављен код Скупштине, ми заправо не знамо шта је постављено код Скупштине. Ми заправо немамо појма које је оружје употребљено тог 15. марта јер држава није урадила свој део посла. Када говоримо о томе шта се десило, ми бирамо између тога да ли да верујемо ономе што смо видели, чули и осетили сви заједно или ономе што нам власт говори. Невоља у целој тој причи је што међународна заједница тражи одговоре на нека питања и њима не могу да тако лако манипулишу. Не знамо да ли МУП располаже још неким забрањеним средствима, али оно што је забрињавајуће је што нико не може да верује полицији“, каже Јован Рајић.

Истрага о томе шта се тачно догодило 15. марта у Београду, токомо одавања поште жртвама пада надсрешнице Железнике станице у Новом Саду још траје. Али, оно што је непобитно утврђено је да српска полиција располаже са укупно 16 уређаја ЛРАД (лонг ранге ацустиц девице), у преводу звучних уређаја дугог домета или колоквијално названих „звучних топова“. Власт је негирала да је употребила то средство.

Изношење из магацина – кршење закона

Оно што је ту врло опасно је што то оружје, по још увек важећем Закону о полицији, није дозвољено. Оно није увршћено међу средства принуде и не може се користити. Само његово изношење из магацина и постављање на положај је кршење закона, за кога нико неће одговарати, макар за сада. На питање портала Нова.рс ко је наредио постављање ЛРАД-а на положај и његову евентуалну, противзакониту, употребу, из МУП Србије никада нису одговорили.

Законом о полицији таксативно су набројана средства принуде и то су: физичка снага, распршивач са надражујућим средством, електромагнетна средства, службена палица, средства за везивање, специјална возила, службени пси, службени коњи, средства за запречавање, уређаји за избацивање млазева воде, хемијска средства, посебне врсте оружја и средстава и коначно ватрено оружје. Акустична средства, типа ЛРАД, се не помињу.

Да не буде забуне, посебна врсте оружја и средстава су заправо шок бомбе и у Закону о полицији пише: „Посебне врсте оружја и експлозивних средстава могу се употребити само ако су испуњени услови за употребу ватреног оружја утврђени овим законом, уколико је употреба ватреног оружја неуспешна или се не може постићи законити циљ. Експлозивна средства није дозвољено употребити према малолетним лицима и лицима у маси“.

Пример Срђана Жунића

Ту је пример Срђана Жунића, који се још налази у притвору. Ухапшен је због сумње да је починио два кривчна дела, једно је позивање на насилну промену уставног поретка у стицају са насилничким понашањем, друго је ометање службеног лица у вршењу службене дужности. Једно дело му је у међувремену „отпало“, али се Жунић још налази у притвору због ометања.

Да он има „специјални третман“ од стране власти видело се по поступању полиције. Приликом претреса стана полицајци су се представили, Жунић их је снимао и све је протекло у најбољем реду, колико је то могуће у таквој ситуацији. Али, када је Жунић кренуо са полицајцима, појавили су се „нинџе“, припадници МУП обучени скроз у црно, са фантомкама преко лица, али без службене значке, без презимена, а ни на прслуцима им није ништа писало.

Хапшење на такав начин била је заправо чиста демонстрација силе јер је осумњичени Жунић до тог тренутка у потпуности сарађивао са полицијом.

Извор: Нова

Ознаке: LRAD, власт, Закон о полицији, злоупотреба