Po ko zna koji put, predstavnici režima u Srbiji ponovo su zapretili studentima koji blokiraju fakultete sva četiri univerziteta skoro dva meseca. Konkretno, predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić upozorila je akademce da će, ukoliko ne ispune uslov za godinu zbog blokada, izgubiti stipendije, mesta u domu i da će vraćati kredite. Studenti joj, pak, poručuju da se ne plaše i da su navikli na "ovakav jezik vlasti".
Пуна три сата трајала је седница Одбора за образовање, науку и технолошки развој и информатичко друштво, која је одржана у уторак, а на којој је тема била „Блокада универзитета и заштита права студената“.
И уместо да се представници власти потруде да напокон реше студентске захтеве, како би они наставили са студирањем, председница Скупштине Србије Ана Брнабић искористила је прилику да их упозори да ће, уколико не испуне услов за годину због тренутних блокада, изгубити стипендије, места у дому и да ће враћати кредите.
Брнабић је истакла да ће више од 100.000 студената изгубити право да студира на буџету, а више од 17.000 право на студентски дом.
Наравно, „ударила“ је и на родитеље студената рекавши да ће они бити изложени додатним трошковима, дуговима и „изгубљеним животним шансама“, због блокада које су увели „неки пленуми“.
А онда је запретила да ће државни факултети „отићи под кључ“ јер ће, како је навела, банкротирати због блокада.
„А зарад чега – центра за анархистичке студије из Загреба?“, констатовала је Брнабић на крају скоро четрдесетоминутног излагања.
„У Србији је око 268.000 студената, од тога 230.743 на државним универзитетима. На државним универзитетима је 102.413 на буџету, а 17.000 има место у студентским домовима, које ће изгубити ако не упишу годину“, упозорила је поново Брнабић, наглашавајући да не подржава протесте ни одлуке „незаконитих пленума“, јер се блокадама директно угрожава право студената да студирају.
Студенти: „Згрожени смо“
На нове претње Ане Брнабић, студенти нису могли да остану равнодушни.
Филип Убовић, студент Факултета организационих наука који је чак и телефонским путем добио претње због блокада, каже у разговору за Нова.рс да се не плаши ни тих „финансијских претњи“ које је изрекла Брнабић.
„Власт у Србији доказала је цртањем ‘онога’ по нашим факултетима колико им ми, као студенти, не одговарамо и колико им не одговарају образовани људи. Тако да је њима ово обично. Њима је у интересу да што мање људи студира. Да они стварно желе да нас што више студира, одмах би испунили захтеве студената и пустили би нас да се вратимо на факултете, полажемо испите и завршимо годину“, наводи он.
Истиче да студенти тренутно не размишљају о последицама које ће сносити, због тога што се боре за правду.
„Студенти стварно не размишљају о томе. И студенти ’96-е године изгубили су цео семестар када им је био поништен и опет су сви завршили факултете. Тако да, ово су празне претње. Сада су најслабији, губе конце у рукама и на нама је да будемо још јачи и истрајнији у остваривању наших захтева“, истиче Филип.
Додаје да су грађани који их подржавају у активностима и који свакодневно слушају претње државног врха упућене студентима, контактирали и понудили им новчану помоћ, уколико им буде било потребно.
„Јављају нам се грађани и нуде нам да нам плаћају кирију, трошкове струје и воде и хвала им на томе. Тако да, ако буде било потребно, покренућемо такву врсту акције помоћи студентима. Тако да поручујем мојим колегама да баш сада још јаче ‘стиснемо’ јер ће морати да нам испуне захтеве. Свима нама је у интересу да се вратимо и да студирамо, а они (власт) остаће једини у историји упамћени да су полне органе цртали по факултетима и стављали их на зграде у центру града“, поручује Филип.
И студенти београдског Хемијског факултета имали су коментар на претње Ане Брнабић.
„Претње које је изнела председница Скупштине Ана Брнабић, само су још један у низу од покушаја власти да поколебају и угасе наше блокаде и борбу за правду. Већ смо навикли на то и нисмо изненађени. Срамотно је да нам поново прете, уместо да председница Скупштине апелује да се захтеви што пре испуне и државне институције почну да раде свој посао, па да се онда блокаде заврше и ми наставимо своје школовање“, истичу студенти за наш портал.
Додају да је парадоксално што се студентима прети, када њихово школовање за крајњи циљ има допринос држави и њеном развоју.
„Нисмо застрашени, већ згрожени оваквим понашањем“, поручују једногласно они путем нашег портала.
Студент Правног факултета у Новом Саду Павле Давидовић имао је, чини се, „ударни“ одговор на изјаву председнице Скупштине да блокаде факултета представљају претње и за буџетске, и за самофинансирајуће студенте, али и за саме факултете.
„Ана Брнабић и по образовању и по функцији коју обавља је последња особа која би требало да говори о правним основама и последицама које би потенцијално могле да задесе студенте. Нажалост, начин на који се изражава Брнабић, путем репресије и претњи, и начин је на који се изражавају и челници власти, што је постало не само друштвено прихватљиво, већ и пожељно. То је управо оно против чега се ми боримо“, указао је Давидовић за Н1.
Додаје да „овом директном репресијом на студенте показују како се аутократска власт бори за своје положаје“.
„Они све радикалнијим методама приступају нама студентима, како би покушали да нас заплаше и како би издејствовали евентуални прекид блокада. Ми се од тога нећемо уплашити и борићемо се за слободу изражавања у медијима и за мање цензуре, и да се студенти све више могу слободно организовати и слободно изражавати у јавном простору“, поручио је Давидовић.
Подршка студентима од Ректора
Ректор Универзитета у Београду Владан Ђокић, који је присуствовао седници на којој је говорила Брнабић, поновио је да је београдски универзитет дао јасну подршку студентима у блокади, да су њихови захтеви опрадвани и да би о њима требало да се разговара, нудећи чак и медијацију у утврђивању шта је испуњено од захтева, а шта не.
Навео је да Универзитет сматра да су захтеви студената оправдани и важнији од надокнаде наставе, статуса бужета, студентски домова, додајући да су факултети већ припремили ревидиране наставне програме када буде завршена блокада.
„Факултети су спремни да и током лета и викенда одржавају наставу и испитне рокове који нису одржани. Потребно је пронаћи нови модел како би дошло до испуњења захтева, за које власт тврди да су испуњени, а студенти да нису. УБ је спреман да помогне у томе“, нагласио је ректор.
Професор Шумарског факултета Александар Анђелковић осврнуо се на изјаву Ане Брнабић. Он је за Нова.рс рекао да је све то о чему говори преседница Скупштине један обичан спин.
„Све је стопирано и то што председница Скупштине спомиње је један обичан спин власти, јер све стоји. Кад се одблокирају факултети, онда ће се урадити све што треба, и расподеле за домове и рангирања. Нема дискриминација у смислу да једни студенти полажу испите, а други не полажу, па да ће неки имати више бодова за добијање дома“, сматра професор.
Професор Електротехничког факултета Дражен Драшковић такође се дотакао претњи представника државног врха.
„Морам да кажем да сам као један од професора нашег Електротехничког факултета и Универзитета у Београду јако тужан да чујем од представника највиших државних функција такав говор. Говор мржње је, нажалост, присутан свеобухватно већ дуги низ година и ја апелујем сада активно на све представнике извршне власти, судске и законодавне да стану са говором мржње, са таргетирањем ове дивне деце која овде не траже ништа што није једно класично достојанство једног човека, а то је право и правда“, рекао је професор за Н1.
Он је навео и да је парадокс да са „једне стране позивате у петак на мир, на примирје, на достојанство и на разговоре, а да онда у понедељак претите и ширите говор мржње“.
„И то смо видели јуче од свих представника извршне власти, тако да их ја позивам овај пут да зауставе то, да на неки начин испуне ове захтеве који нису нереални, они су испуњиви ако то желе, ако то не желе нека јасно кажу, а ми позивамо све факултете, школе, ширу заједницу, удружења, индустрију, да стану макар на један сат у петак и на тај начин да дамо легитимитет протестима и ономе што студенти траже и што мислимо да је врло испуњиво и што је, једно достојанство човека“, каже професор.