Прочитај ми чланакВлади Србије данас је истекао рок од 15 дана, колико су јој уједињена удужења пољопривредника Србије дала да почне да испуњава њихове захтеве, договорене са бившом премијерком Аном Брнабиће после прошлогодишњих протеста. С обзиром да су пољопривредници незадовољни одговорима - најављују нови протест.
Писмо са захтевима, упућено Влади потписали су Удружење пољопривредника Арадац, Удружење пољопривредних произвођача Суботице, Савез удружења пољопривредника Баната и Иницијатива за опстанак пољопривредника Србије, уз подршку удружења Новосељански паори, Банатска црница и Доловачки паори.
Ти пољопривредници су затражили хитне мере за санирање суше, одлагање плаћања пољопривредних кредита, исплату 17.000 динара по хектару за сертификовано семе без правдања куповине рачунима у овој години, гориво без акцизе на бензинској пумпи од 2025, решење проблема дугова према Пензијско-инвалидском фонду (ПИО), уређење робне берзе, као и моменталну исплату свих неисплаћених субвенција од 18.000 динара по хектару.
У одговору Владе Србије наведено је да пољопривредници добијају субвенције за премије осигурања од суше, а председник Удужења пољопривредних произвођача Суботице Мирослав Матковић рекао је данас за Бету да су осигуравајуће куће одвраћале пољопривреднике да осигурају усеве од суше.
– И да су на инсистирање пољопривредника те куће пристале на осигурање од штете коју је направила суша, неопходно је да Републички хидрометеоролошки завод (РХМЗ) прогласи сушу, као елементарну непогоду да би је осигуравајућа друштва признала, а тај завод то никад до сада није учинио јер не призање сушу, већ тврди да је реч о мањку падавина – рекао је Матковић.
Како је додао, РХМЗ мери просек падавина, а пољопривредници немају ништа од тог просека кад падавине из фебруара расподеле и на период у коме се кукуруз или друга култура узгајају и када не падне два месеца ни кап кише.
У одговору Владе Србије наведено је да у случају да желе да их држава обештети од суше поступак је такав да Министарство за јавна улагања верификује штету коју су утврдиле комисије, које образују јединице локалне самоуправе и припрема предлоге мера Влади, која доноси државне програме помоћи.
У локалној самоуправи тврде, како је рекао Матковић, да прво Министарство за јавна улагања треба да предложи влади проглашење елментарне непогоде, па тек тада локална власт образује комисију за процену штете.
– Они треба да се договоре ко треба да покрене процедуру, уместо што нас шетају. Пре две године смо због тога ‘500’ пута ишли у Београд и Нови Сад и опет ништа није решено – рекао је Матковић.
У одговору Владе је наведено и да је банкама предложила репрограм кредита и да је већина пољопривредника то раније већ прихватила, али се не помиње ново померање рокова које пољопривредници траже због велике суше и смањења приноса, а процене иду и до 80 одсто.
Влада је одбила и захтев за исплату субвенције за сертификовано семе без правдања куповине рачуном, само у овој години јер када је тај захтев прихваћен сетва је већ била одмакла па пољопривердници нису сачували рачуне.
Субвенције и премије су, како је одговорила влада, до сада исплаћене око 98 одсто.
У одговору такође стоји и да ће јавни позив за исплату регреса за сертификовано семе бити расписан до краја октобра, а да би исплата без рачуна омогућила манипулације.
Одбијен је и захтев пољопривредника за гориво без акцизе које би куповали на пумпи са образложењем да Нафтна индустрија Србије (НИС) нема посебне резервоаре за „плави“ дизел.
Матковић је рекао да пољопривредници не траже да се дизел боји у „плаво“ због чега би НИС и остали трговци морали да граде посебне резервоаре, већ само да гориво за њих буде без акцизе на пумпи.
Он је рекао да се ни сада не поштује обећање да се акциза у износу од 50 динара, за колико је смањен тај порез, врати у договореном року од 15 дана, већ се на новац чека месец или месец ипо дана.
Влада је одбила и захтев да се отпишу камате на дуг за неплаћене доприносе за пензијско-инвалидско осигурање и понудила отплату на пет година, што би значило да пољопривредници истовремено морају да плате и дуг и текуће рате за те доприносе, а камата би била умањена само за 50 одсто јер тако предвиђа важећи закон.
Захтев за упис парцела са нерешеним власништвом у систем е-аграра како би пољопривредници могли да добију субвенцију по хектару је, како је наведено у „обради“, јер комисија тек тражи модел, као и за захтев за уређење робне берзе.
Матковић је упитао шта је влада радила, скоро годину дана од потписивања споразума о испуњењу тих захтева и зашто због тога нико не сноси одговорност.
