Pročitaj mi članakHotel Jugoslavija ruši se sporo, a šut završava na divljoj deponiji. Aktivisti inicijative "Odbranimo Jugu" pratili su kamion Milenijum tima koji prevozi šut i izbacauje ga na livadu kod Ostružnice, uz Savu. Sve i da nema azbesta, šut bi morao da se odlaže na građevinsku deponiju. A zebnje da je u zgradu s kraja 60-ih uzidan toksični azbest ne jenjavaju. Aktivisti ne veruju ni Milenijum timu ni institutu, uzorke su o svom trošku poslali u inostranstvo.
„Виђено је да се носи неразврстан отпад камионима са рушилишта, значи камионима са отвореним церадама, кроз стамбено насиље, поред људи који живе, раније су ишли и поред школа и вртића, подвежено је на нелеаглну депонију која је на 2,5 км од водоизворишта Макиш“, каже Весна Цветановић из Одбраним Југу.
Око те депоније дивље налази се пољопривредно земљиште, около је река Сава, у близини је извориште Макиш, са тог Макиша Београђани пију воду. Вероватно је све заташкано, овде се све ради преко ноћи, па је и то вероватно урађено преко ноћи и сада може да буде ливада и зеленило. ми занмо шта је било“, каже Дејан Јовановић из општинског одбора Србија ЦЕНТАР на Чукарици.
А тај отпад је, сумњају активисти, је опасан, зато испред некадашњег хотела, који се део по део мрви, док честице шута лете около, носе маске. Саопштење београдског Института за испитивање материјала да на градилишту није пронађен азбест их не умирује.
Nastavak priče:“ Gde je šut od rušenja hotela Jugoslavija?“
Delite!!! pic.twitter.com/XKPKMIJ4Oc— arleta XX (@arleta131313) December 8, 2024
„Мислим да ова власт, која је у спрези са Миленијумом, да могу да наместе све резултате, а нама колико је познато, тај институт нема одговарајући микроскоп који би могао те ситне честице азбеста да ухвати. Мене занима да стручњаци кажу, шта се дешева ако четири месеца, а толико се планира овде рушење, удишемо, и грађани сви, азбест“, пита се Мирјана Подолшак из Одбранимо Југу.
„Оно што је по мени спорно, јесте да су они узели део који су срушили који је припадао Гранд казину где се налазе углавном материјали који су коришћени 2005. године када је рађено реновирање, тако да то нису ти неки стари делови Југославије где може да има азбестних делова материјала, азбест се углавном користио од 50их до 80их година, мени је чудно да су они изабрали баш тај део“, каже Симишић.
И Асоцијација за рушење и деконтаминацију упозорава да је азбест за време изградње хотела Југославија био у широкој употреби. Рушење багерима, без лиценцираних фирми за третман отровног отпада и икакве контроле, каже Бојовић је свесно почињен злочин по здравље становника и еколошка бомба за читав град.
„Ово изгледа као после земљотреса, или кад гледамо у Гази или Сирији шта се дешава после ратних збивања. Морају постојати адекватне казне за извођење оваквих радова и да се коначно почне решавати ова област за коју ми у асоцијацији кажемо да је наш мали посао, али гледајући по овоме, није мали, велики је“, каже Дејан Бојовић из Српске агенција за рушење, деконтаминацију и рециклажу.
„Инспекције нису затвориле градилиште зато што они по њима имају дозволу за уклањање, изгледа да је то довољно овом инвеститору да би рушио хотел наочиглед свих прописа, видимо овде да се крши закон о изградњи, члан 100 и неки, где јасно пише да не сме да се руши одозго на доле и тај неразврстани отпад који не знамо где се сад одвози“, каже Весна Цветановић из Одбранимо Југу.
Али као да то не брине инвеститора, који већ увелико продаје станове у будећем луксузном комплексу на Дунаву, који ће чинити хотел и две куле, једна на 34, дуга на 42 спрата.
На само 300 метара од остатака симбола бивше Југославије налази се и једна основна школа, поред које камиони без цераде са гарђевинским шутом свакодневно пролазе. Због страха за здравље деце, родитељи ђака о свом трошку узорке из ваздуха послали су у Холандију и чекају резултате извештаја.
