Нашој редакцији, стигао је наредни допис, потписан од стране верујућег народа СПЦ у Америци. Преносимо у целости.

МИ ВЕРУЈУЋИ БОЖИЈИ НАРОД
СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
У СЈЕДИЊЕНИМ АМЕРИЧКИМ ДРЖАВАМА
УПУЋУЈЕМО
ЈАВНИ АПЕЛ:
– свим духовно здравим архијерејима СПЦ
– свом духовно здравом свештенству и монаштву СПЦ
– свим академицима САНУ и АНУРС
– свим члановима Матице Српске
– свим ректорима Универзитета
– Игуману Хиландара и протату Свете Горе
– свим родољубивим и христољубивим организацијама и заједницама
– свим члановима СПЦ
– свим верујућим грађанима Р. Србије
„Ако се епископ или презвитер,
који су очи Цркве,
рђаво понашају и саблажњавају народ,
треба их избацити,
јер је корисније окупљати се без њих у часном дому,
него са њима бити припојен
као са Аном и Кајафом у Аду ватреном“
(Св. Атанасије Велики).

Ваша Високопреосвештенства и Преосвештенства, Високопречасни и часни Оци и часно монаштво, драга браћо и сестре, Православни Срби и Српкиње и сви грађани Републике Србије којима је стало до правде и истине! Позивамо Вас да се сви заједно – православно верујући архијереји, свештенство, монаштво и мирјани Српске Православне Цркве одлучно одупремо издаји светосавског пута наше помесне аутокефалне Српске Православне Цркве и најгрубљем кршењу канона – свештених закона Источне Православне Цркве, које на делу највише крше: патријарх Порфирије Перић и његов духовни отац Иринеј Буловић, као и од њих уцењени или заплашени епископи.

Већ деценијама, а нарочито од Свеправославног Сабора на Криту 2016. г. траје бестидна кампања цариградског патријарха Вартоломеја да све помесне Православне Цркве сведе на географске границе њихових држава. По тој срамној стратегији, сви ми, који живимо ван државних граница Републике Србије, треба да будемо под јурисдикцијом Цариградске патријаршије. У плану је и оснивање Америчке патријаршије, на челу са Вартоломејем или неким другим са сличном идеологијом, који би све Православне вернике америчког континента ставио под своју јурисдикцију. У том смислу је 2017. г. и учињена срамна диверзија од стране тројице епископа СПЦ у САД, који су пререгистровали СПЦ у САД као своју приватну фирму под називом: Српске Православне епархије у САД. Епархије које Цркве!? Наравно, будуће Америчке патријаршије под вођством Вартоломеја или неког њему сличног. Блаженопочивши патријарх Иринеј је, на последњем црквено-народном сабору одржаном 2019. г. у савезној држави Флорида, јасно ставио до знања свима да се та диверзија мора поништити и вратити на претходни облик регистрације СПЦ у САД. Међутим, сведоци смо да наш садашњи патријарх Порфирије врши драстичан заокрет и повинује се жељама и плановима цариградског патријарха и финансијерима његових планова. Патријарх Порфирије већ дуго одбија да види и реши било какав проблем због којег се Срби верници из САД обраћају и жале на катастрофалне одлуке или финансијске малверзације својих надлежних епископа у САД. Потпуно игнорише свако, црквеном администрацијом прописано, то јест, званичним црквеним каналом упућено му писмо, молбу, жалбу – дајући тако до знања православним Србима у САД да за њега они не постоје. Порфирије је више пута, јавно и без стида, назвао нашу Српску Православну Цркву – ЦРКВОМ СРБИЈЕ, за шта постоје видео снимци и документа, чиме свима јасно ставља до знања да је саучесник у небивалој завери против наше Српске Православне аутокефалне помесне Цркве и све њене Дијаспоре, на чијем се челу налази! Последица таквог понашања је све мањи број верника у нашим храмовима широм САД и све гласнији позиви на раскол према оваквом понашању патријарха СПЦ, односно на повратак времену Слободне СПЦ, која је била актуелна на територији САД од `60-тих до `90-тих година 20. века, а која још активно постоји у Аустралији. Или у виду данас постојеће „Епархије рашко-призренске у егзилу“. Оцењујемо да управо то и јесте циљ патријарха Порфирија – распарчавање Српске Православне аутокефалне Цркве и њених верника на чијем је челу.

Напрасно доношење тзв. Томоса за аутокефалију „Македонске православне Цркве – Охридске архиепископије“ јесте срамни чин издаје, који се савршено уклапа у план и програм Цариградског патријарха. Последица таквог непромишљеног чина, за који је у јавности протурена лаж да је био једногласна одлука свих архијереја СПЦ, јесте да нас остале аутокефалне Цркве сматрају неозбиљнима. А на простору те новоосноване аутокефалне Цркве наши српски историјски споменици бивају преименовани у нешто што они никада нису били. Наша историја се брише и прекраја укидањем наслеђеног ктиторског права српских владара и великаша, који су те храмове градили, па чак и поједине фреске у нашим храмовима бивају премазиване, како би се избрисао сваки траг средњовековне српске државности и црквености на простору Вардарске бановине, односно садашње Северне Македоније. Сада се исти сценарио спрема и нама на америчком Континенту! Пут којим патријарх Порфирије и његов „духовни отац“ Иринеј епископ бачки тренутно усмеравају нашу Светосавску Цркву, води у раскол; у свођење СПЦ на државне границе Републике Србије и велику издају. Преименовање и уздизање великог броја епископа у достојанство архиепископа СПЦ, није ништа друго до најгрубље разбијање наше помесне Цркве – припремање нове издаје, тј. будућих аутокефалних „црквица“. Питамо све оне који такве одлуке сматрају чисто „козметичким“ или их правдају некаквом потребом због „стања на терену“: Који ће закон или канон сада зауставити „архиепископа“ Новог Сада да не одвоји „цркву Војводине“ од своје светосавске Цркве? Или било којег од тих 18 архиепископа, нарочито оних у Загребу, Сарајеву, Новом Сад, Европи или код нас у САД? (У Васкршњој посланици за 2025. г. број од 18 архиепископа је напрасно повећан на 26 – без икаквог објашњења!!!) Сваки Србин, Српкиња и свако Српче знају већ више од 8 векова да је у нашој Цркви само један Архиепископ – Свети Сава и његов наследник на трону СПЦ. А то је чињеница која смета творцу ових нових архиепископа – „духовном оцу“ патријарха Порфирија, који је и себе и још 25 других уздигао на ниво Светог Саве! Патријарх Порфирије се не зауставља само на издаји. Његово све гласније исповедање ЈЕРЕСИ и учења које су давно осуђена на Васељенским Саборима Православне Цркве је више него страшно! Само у последњој Васкршњој Посланици (иако пре тога више пута јавно речено!) изречена је ХУЛА НА ДУХА СВЕТОГА наводима да је Бог створио сву природу смртном и да је природа овог света смрт! Упркос Јеванђељима, посланицама Апостола Павла и учењу Светих Отаца, упркос нашој Православној вери и

Васељенским Саборима, патријарх Порфирије, његов „духовни отац“ и Игњатије пожаревачки остају при својим јересима и јавно их исповедају. Додајући и већ небројено пута поновљену јерес да је душа човекова смртна као што је његово тело смртно! Или упорно заступајући јерес епископоцентризма: да нема спасења без епископа и да је епископ изнад канона, закона и Сабора! Тако не само да исповедају јереси и хуле, него, као професори Богословског факултета, уче нове нараштаје и школују будуће јеретике у СПЦ. Истовремено, од многих њима оданих и уцењених у Цркви, добијамо лекције како се сваки пут када неко јавно обелодани издају и јерес Порфирија и „духовног му оца“ то одмах карактерише као „напад на Цркву“ или „напад на Православље“, па чак и „напад на Бога“! Подсећамо све да је у историји Православне Цркве било много јереси и јеретика, осуђених на Васељенским Саборима и избачених из Цркве, а сваки од њих је био епископ или патријарх! Ми, до сада, у нашој Светосавској Цркви нисмо имали такве, али сада, на жалост, имамо и сада морамо да реагујемо и спасимо себе и своју децу од појединаца који нису Црква и не могу представљати Цркву. Њиховом нечувеном чину издаје Светосавске Цркве се хитно мора стати на крај и завршити само сменом и пензионисањем патријарха Порфирија, као и његовог „духовног оца“ и идеолога Иринеја Буловића, под чијим диктатом Порфирије ради то што ради. Али, и свих других у СПЦ, који их подржавају под уценама. Они морају бити уклоњени са места од утицаја и доношења одлука у СПЦ одласком у неки од манастира, одакле неће више никада имати право да учествују у доношењу било каквих одлука у нашој Српској Православној аутокефалној помесној Цркви. Њихово „Гласно Ћутање“ (али и ућуткивање оних који би се противили) и апологије одлука тренутне политичке структуре у Србији по питању Косова и Метохије, за последицу имају фактичку државност тзв. Косова, што води укидању сваке врсте политичког, економског и физичког присуства остатака српске државности на том простору. Последица њиховог слагања са издајничком политиком према нашем народу и Светој Српској Земљи довела је дотле да и они сами више не могу до Пећке Патријаршије без дозволе туђинске и окупационе власти. Додуше, све мање их и интересује да тамо оду, поготово „духовног оца“ српског патријарха. А сам одлазак патријарха на Васкрс 2025. г. је волшебно искоришћен за прећутну сагласност са оснивањем албанске митрополије на Косову и Метохији, само неколико километара даље од места где се патријарх Порфирије сликао са градоначелником Пећи.

Осим очигледног чина издаје, патријарх Порфирије и његов „духовни отац“ јавно и без стида, окрећу главу од српске омладине и великог дела верујућег српског народа, који се противе „напредњачком“ режиму. Они подстичу себи одане епископе, свештенство и мирјане да путем званичних канала комуникације наше помесне Цркве бране режим једне политичке партије и додворавају се осведоченим криминалцима, лезбејкама и издајницима на власти, а прете прогоном, црквеним судом и рашчињењем епископима и свештенству, али и мирјанима који мисле другачије. Тиме јавно и без страха од Бога и рода газе своју епископску заклетву и стављају се у службу једне политичке партије и једног човека на власти, с којим су у спрези из материјалне и политичке користи за себе. Јавно и отворено се састају са онима на власти и објављују то у медијима, а одбијају да се састану и приме на разговор оне који искрено мисле у корист Српства и Православља. На тај начин најгрубље и сасвим отворено се стављају у службу политичке партије која је тренутно на власти и бестидно крше каноне свете Православне Цркве, који то изричито забрањују, као нпр. 6. и 81. Апостолски који најстроже забрањују свештеним лицима да обављају друштвенополитичке послове.

Њихов нечувени чин издаје народа, којег треба да представљају, имао је свој врхунац у недавном одласку у Москву, где јавно блате српску омладину и одричу се великог дела свог народа, називајући све нас страним плаћеницима и некаквим цветним револуционарима. Порфирије и његов „духовни отац“ се отворено стављају у службу изасланикâ безбожника Александра Вучића и у његово име призивају помоћ Руске Федерације и Руске Цркве у обрачуну са праведним бунтом српског народа против криминалаца на власти и убијању недужних цивила.

А док се они у Москви жале како смо сви ми финансирани и инструисани од стране некаквог имагинарног Запада, њихов сабрат у издаји, срамни представник још срамније власти у Србији, амбасадор Србије у САД, изјављује како смо сви ми који се не клањамо њиховом режиму и не служимо му, финансирани и инструисани од Русије! И једни и други раде на слуђивању српског народа и разбијању праведног отпора њиховом криминалу! А све оне који не мисле као они, политички прогоне кроз црквене и државне судове у спрези са Вучићевим режимом који их све финансира. Треба ли уопште да подсећамо да је Порфирије био члан државне Комисије за контролу електронских медија (РЕМ), дакле директан вршилац дужности државне институције, за чије време су у Србију ушли најбестиднији и најдушегубнији програми који својим сатанистичким утицајем загађују
умове нашег народа? То је најбестиднија издаја духовности и културе Српског народа. Да бисмо зауставили праведан гнев већине чланова наше аутокефалне помесне Цркве ма где да се њена јурисдикција простире, као и будуће расколе, издаје и продаје делова, па и целине наше Светосавске Цркве, позивамо Вас да својим личним ауторитетом и утицајем учините све што можете да се хитно – већ на мајском св. Архијерејском Сабору 2025. г. патријарх Порфирије, као и његов духовни отац Иринеј Буловић и сви они који су уцењени од власти А. Вучића да раде за његове личне интересе – уклоне са својих позиција и онемогуће да својим утицајем даље воде у издају нашу Светосавску Цркву. Они нису достојни места на којем се налазе и својим делима, речима и тајним плановима скрнаве светињу чина и улоге коју им је поверио народ Божији у нашој Светој Цркви. Њима је место, понављамо, у неком манастиру где ће научити како се служи Богу и свом народу, кад већ нису то до сада научили, а не да себе уздижу изнад Бога и народа Божијег!

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Верујући народ Српске Православне Цркве у Сједињеним Америчким Државама

Извор: Србин инфо

Ознаке: Иринеј Буловић, патријарх Порфирије, СПЦ